Zaštita krompira od krompirovog moljca
Na području Srbije usevi krompira se, u zavisnosti od lokaliteta, sortimenta i vremena sadnje, nalaze u fazi od različitih faza sušenja nadzemnog dela biljke do vađenja krtola.
Na feromonskim klopkama postavljenim u useve krompira registruje se povećanje ulova odraslih jedinki krompirovog moljca (Phthorimaea operculella) u proteklih nekoliko dana. U toku je preklapanje leta leptira treće i četvrte generacije te štetočine. U usevima krompira koji još nisu povađeni i gde su krtole ogoljene, postoji rizik od nastanka šteta od te štetočine, ističu u Prognozno-izveštajnoj službi zaštite bilja.
Mere zaštite
Sa ciljem zaštite krompira od krompirovog moljca PIS preporučuje sledeće mere:
1. U usevima krompira gde je cima suva krtole treba vaditi i odmah skladištiti u skladišta sa kontrolisanom temperaturom i postavljenim insekatskim mrežama na svim otvorima. Ne treba ostavljati krtole na parceli nakon vađenja.
2. U usevima gde još uvek cima nije propala preporučuje se navodnjavanje radi održavanja kompaktnosti zemljišta i sprečavanja stvaranja pukotina kroz koje ženke moljca dolaze do krtola i polažu jaja. Takođe, u ovim usevima se preporučuje i primena hemijskih mera zaštite primenom nekog od registrovanih insekticida:
• Grom (lambda-cihalotrin) 0,2-0,25 l/ha (karenca 7 dana, MBT 1) ili
• Decis 2,5 EC, Konfuzija, Polux (deltametrin) 0,3-0,5 l/ha (karenca 7 dana, MBT 1) ili
• Exirel (cijantraniliprol) u količini 0,1-0,125 l/ha (karenca 14 dana, MBT 2) ili
• Cipkord 20 EC, Ciprazor 20 EC, Crna mamba (cipermetrin) u količini 0,3 l/ha (karenca 14 dana, MBT 1) ili
• Alverde (metaflumizon) u količini 0,2-0,25 l/ha (karenca 14 dana, MBT 2) ili
• Ampligo 150 ZC (hlorantraniliprol + lambda-cihalotrin) 0,3 l/ha (karenca 14 dana, MBT 2) ili
• Laser 240 SC (spinosad) 50-100 ml/ha (karenca 14 dana, MBT 2).
Zaštita od moljca primenom nepesticidnih mera
Moljac paradajza je najznačajnija štetočina u proizvodnji paradajza u zatvorenom prostoru. Ta štetočina je kod nas prvi put registrovana 2011. godine. Od tada, proširila se u sve regione sa značajnom proizvodnjom paradajza u zatvorenom prostoru.
Štete prave larve koje se hrane svim nadzemnim delovima biljaka. Na listovima prave karakteristične mine u kojima se larve hrane. Plodovi su ugroženi u svim fazama razvoja, od zametanja pa sve do berbe.
Napadnuti plodovi su zaprljani izmetom i podložni infekcijama različitih prouzrokovača truleži. Od moljca paradajza najugroženija je druga sadnja paradajza u zatvorenom prostoru.
Tekst i foto: Sajt Poljosfera
