Proleće je stiglo i sa sobom donelo onu poznatu uzburkanost u poljskim radovima. Zemlja se suši, dani postaju duži, a pogledi ratara sve češće lete ka nebu i termometru. Kada će kiša, kad će stisnuti suša? U tom prelaznom trenutku, između zime i prave vegetacije, počinje jedna od najvažnijih faza u ratarskoj sezoni, priprema za setvu kukuruza i suncokreta.
Ova dva useva, stubovi prolećne setve na većini gazdinstava u Srbiji, traže poseban pristup. Njihov uspeh počinje daleko pre nego što se seme spusti u zemlju, u pravilnoj obradi zemljišta, podešenim mašinama i strpljenju da se sačeka pravi trenutak. Kako kaže stara izreka: „Ko dobro pripremi, pola posla je već završio.“
Kako teče setva kukuruza u Sremu pogledajte OVDE
Priprema zemljišta – temelj buduće proizvodnje
Sve počinje još u jesen. Osnovna obrada zemljišta, najčešće u vidu oranja na dubini od 25 do 30 cm, obavlja se u jesenjim mesecima kako bi se zemljište bolje provetrilo, razložila biljna masa i obezbedila dobra akumulacija zimske vlage. Upravo ta vlaga, sačuvana u dubljim slojevima, često odlučuje o početnom uspehu setve i nicanju biljaka u proleće.
Nakon oranja, preporučuje se zatvaranje brazdi. Ova mera, koja se najčešće izvodi tanjiračom ili drljačom, ima dvostruku ulogu - poravnava površinu zemljišta i sprečava gubitak vlage isparavanjem. Ujedno, sitni grudvičasti sloj koji ostaje nakon zatvaranja brazdi stvara i pogodnu osnovu za prolećnu predsetvenu pripremu.
U proleće, čim vremenski uslovi dozvole i zemljište se dovoljno prosuši, pristupa se predsetvenoj pripremi. Ova faza je od ključnog značaja jer direktno utiče na dubinu i ravnomernost setve. Uobičajeno se koristi setvospremač, koji zemljištu daje potrebnu rastresitost i usitnjenost u sloju od 8 do 10 cm. Previše zbijeno zemljište može otežati klijanje, dok previše rahlo može uticati na gubitak vlage.
Važno je naglasiti da prolećna obrada treba da se obavlja sa što manje prohoda. Višestruki prolazak traktora i mehanizacije može izazvati sabijanje zemljišta, posebno u dubljim slojevima, što kasnije otežava razvoj korenovog sistema biljaka.
Mehanizacija – preciznost i podešavanje
Tehnička ispravnost i precizna kalibracija sejalica predstavljaju drugu polovinu uspeha u setvi. Pre samog ulaska u parcelu, potrebno je izvršiti detaljan pregled mehanizacije - provera ležajeva, diskova, gumenih zaptivki, sistema za doziranje semena, kao i svih elektronskih komponenti ukoliko se koriste savremenije sejalice.
Podešavanje dubine setve, razmaka između semena u redu i razmaka između redova, zavisi od vrste useva, strukture zemljišta i planirane gustine sklopa. Za kukuruz se preporučuje dubina setve od 5 do 7 cm, dok je kod suncokreta optimalna dubina između 3 i 5 cm. Nepravilno podešene sejalice mogu dovesti do neravnomernog nicanja, praznih mesta u redu i značajnih gubitaka u prinosu.
Savremene sejalice omogućavaju visoku preciznost setve, a uz korišćenje autopilot sistema za navođenje i kontrolu pritiska na baterije, moguće je dodatno povećati efikasnost i smanjiti troškove. Ipak, i najmodernija tehnologija ne može nadomestiti lošu pripremu zemljišta ili prerano uvođenje mašina u blatnjavu parcelu.
Pročitaj još: Povoljni krediti za nabavku mehanizacije
Kada početi sa setvom?
Jedno od ključnih pitanja svakog proleća jeste, kada je pravo vreme za setvu? Odgovor se ne nalazi samo u kalendaru, već prvenstveno u stanju zemljišta i temperaturi.
Za setvu kukuruza, idealno je sačekati da se zemljište na dubini od 5 do 10 cm zagreje na najmanje 10 do 12°C. Ukoliko se setva obavi u hladno i vlažno tlo, postoji rizik od usporenog i neujednačenog nicanja, kao i od oštećenja semena. U praksi, to najčešće odgovara periodu između 10. i 25. aprila, u zavisnosti od regiona i vremenskih uslova.
Suncokret se, zahvaljujući svojoj otpornosti na niže temperature, može sejati nešto ranije, već pri temperaturi zemljišta od oko 8°C. Optimalno vreme za setvu suncokreta je kraj marta i prva polovina aprila. Važno je istaći da prerana setva nosi rizik od kasnih mrazeva, dok zakasnela setva može dovesti do smanjenog iskorišćenja zimske vlage i pojačanog stresa tokom letnjih suša.
Vlažnost zemljišta – ključna za dobru setvu
Bez obzira na kalendar, setva se ne sme obavljati dok je zemljište blatnjavo. Tada dolazi do lepljenja zemlje na radne organe, lošeg formiranja setvenog sloja i mogućeg sabijanja zemljišta. S druge strane, previše suvo zemljište može otežati formiranje odgovarajuće posteljice za seme i dodatno smanjiti kontakt između semena i vlažnog sloja tla.
Zlatno pravilo glasi: setvu treba obaviti kada je zemljište na površini dovoljno prosušeno da se ne lepi, ali u dubljim slojevima još uvek sadrži dovoljno vlage za klijanje. Poljoprivrednik mora biti pažljiv i strpljiv, jedan pogrešan dan u setvi može značiti manji prinos na jesen.
Prolećna setva nije samo posao, to je i veština, taktika, i iskustvo. Da bi kukuruz i suncokret dali pun potencijal, zemljište mora biti spremno, mašine podešene, a domaćin svestan trenutka kada je „pravo vreme“. U ovom poslu nema improvizacije, samo dobra priprema donosi sigurnu žetvu.
MSc Filip Vasić
Poljoprivredni fakultet, Novi Sad
