Posle svake žetve na srpskim njivama ostaju tone kukuruzovine, slame, stabljika suncokreta ili soje. Za mnoge ratare to je muka, smeta pri setvi, guši mašine, a zakonom se više ne sme paliti. Ipak, ono što na prvi pogled izgleda kao problem, može da postane dragocen izvor hraniva za rod sledeće godine.
Koliko zapravo ostaje na njivi?
Na jednom hektaru kukuruza posle žetve ostaje i do 6–8 tona kukuruzovine. Kod pšenice se računa 3–4 tone slame, dok soja i suncokret daju po 2–3 tone ostataka. To nisu mali brojevi. Ako se sve to zapali, gubi se azot i sumpor, a fosfor i kalijum lako odlaze erozijom. Drugim rečima, sagoreva se i deo rodne snage zemlje.
Osim toga, paljenje je u Srbiji zakonom zabranjeno, a kazne dostižu i 150.000 dinara.
Pročitaj još: Jedan plamen, tri godine bez subvencija
Zašto ni oranje nije pravo rešenje
Mnogi i dalje biraju duboku obradu. Tačno je da tako zemljište izgleda „čisto“, ali posledice su očigledne:
-oranje traži mnogo goriva i skup rad mašina,
-razbija strukturu zemljišta i oslobađa ugljenik,
-a hraniva iz kukuruzovine se potroše pre nego što sledeći usev stigne da ih iskoristi.
Jedan ratar iz Banata kaže: „Kad preorem kukuruzovinu, ode mi i do 25 litara nafte po hektaru. A opet sledećeg proleća ostane masa ostataka.“
Pročitaj još: Setva uljane repice- saveti za uštedu goriva i setvu bez greške
Ostavljanje ostataka – dobra ideja, ali sporo rešenje
Najjeftinije je ostatke jednostavno ostaviti na njivi. Oni štite zemljište od erozije i čuvaju vlagu. Ali, jesen i zima kod nas nekada nisu dovoljno topli za brzu razgradnju. Zato u proleće ostaci često prave problem: otežavaju setvu i mogu da budu leglo bolesti.
Nova praksa – ubrzavanje razgradnje
Rešenje koje sve više koriste napredni ratari u Vojvodini jesu preparati na bazi ugljenika. To su biološka đubriva koja hrane mikrobe u zemljištu i ubrzavaju raspadanje žetvenih ostataka.
Praktično, ako se na hektar doda svega 2–3 litra preparata, mikrobi se „bude“, brže razgrađuju ostatke i oslobađaju hraniva koja su sledeće proleće dostupna usevu. Pored toga, mikrobi popravljaju strukturu i vlagu zemljišta, pa biljke bolje koriste i mineralno đubrivo koje im se doda.
Drugim rečima, ulaganje u preparate može da se vrati kroz manju potrošnju mineralnog đubriva i veći rod.
Kako su radili naši stari
Nekada se slama koristila za posteljicu stoci, a kukuruzovina za ishranu i za pravljenje stajnjaka. Ni na kraj pameti nije bilo da se pali ono što hrani zemlju. Tek poslednjih decenija, iz brzine i manjka radne snage, paljenje se proširilo.
Danas, kada su kazne stroge, gorivo skupo, a rod neizvestan, vredi se vratiti toj logici: ništa što može da hrani zemlju ne treba bacati u dim.
Žetveni ostaci nisu smeće već potencijal
-Ako se spale – gubi se rod i rizikuje kazna.
-Ako se duboko preoru – troši se skupa nafta.
-Ako se ostave i pomogne im se da se brže razlože – zemljište postaje zdravije, a rod sledeće godine veći.
Ono što ostane iza kombajna često odluči kakvu zaradu donosi sledeća sezona.
