Dok poljoprivreda i dalje važi za stub domaće privrede, stočarstvo ostaje njen najteži i najneizvesniji deo, naročito za mlade koji tek ulaze u posao. Velika ulaganja, tržišni rizici i nedostatak radne snage čine da se mnogi dvoume da li da uopšte započnu proizvodnju.
Ipak, ima i onih koji ne odustaju. Oni koji su odlučili da ostanu na selu i žive od stočarstva, danas su suočeni s pitanjem, da li sistem zaista stoji iza njih ili ih ostavlja da se sami bore sa rizicima koje ova grana nosi.
Podrška postoji – ali da li je dovoljna?
Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo raspisao je konkurs namenjen mladima iz Vojvodine za nabavku kvalitetnih priplodnih grla, kako bi im se olakšao početak i pomoglo da ostanu na selu. Za ovu meru opredeljeno je 100 miliona dinara, a prijave su otvorene do 17. oktobra.
Pročitaj još: 90% bespovratnih sredstava za priplodna grla
Subvencije su, svakako, najvažniji oblik pomoći mladim farmerima. Država pokriva od 50 do 65 odsto troškova, dok pojedine lokalne samouprave idu i do 80 odsto, posebno kada se radi o priplodnim grlima. Takva podrška značajno smanjuje početni ulog, ali ni to često nije dovoljno da se posao isplati u prvim godinama.
Pročitaj još: Koliko je novca još potrebno za isplatnu subvencija?
Skupa oprema, neizvesno tržište
Kupovina priplodnih životinja, izgradnja i opremanje objekata, kao i nabavka mašina i sistema za mužu i hlađenje mleka, samo su deo troškova koji stoje pred onima koji žele da pokrenu farmu.
Kada se tome doda nepredvidivost tržišta, oscilacije cena mleka, mesa i stočne hrane, zavisnost od otkupljivača i uvoznih kvota, jasno je zašto se mnogi mladi teško odlučuju da uđu u ovu proizvodnju.
Znanje i radna snaga – nedostižan luksuz
Uprkos modernim tehnologijama, stočarstvo je i dalje posao koji zahteva svakodnevni fizički rad i stalnu prisutnost. Nedostatak kadrova i praktičnih znanja dodatno otežava situaciju.
Mnogi mladi nemaju dovoljno iskustva u ishrani, reprodukciji, zdravstvenoj zaštiti i organizaciji posla, dok savetodavne službe i veterinarske stanice često nisu dostupne na terenu kada su najpotrebnije.
Šta bi trebalo menjati?
Stručnjaci se slažu da bi ključna podrška mladima u stočarstvu morala da ide u nekoliko pravaca:
- Stabilna agrarna politika – predvidive i dugoročne mere podrške, kako bi mladi mogli da planiraju ulaganja na više godina.
- Povoljni krediti i grantovi – smanjenje finansijskog pritiska kroz bespovratna sredstva ili subvencionisane kamate.
- Edukacija i savetodavna mreža – više praktičnih obuka, mentorskih programa i stručne podrške na terenu.
- Infrastruktura i tržište – bolji uslovi za rad i sigurniji otkup domaće robe.
- Udruživanje proizvođača – zajednički nastup na tržištu, niži troškovi i jača pregovaračka pozicija prema otkupljivačima.
Bez sigurnosti – nema ni podmlatka
Stočarstvo jeste rizičan posao, ali bez mladih u toj oblasti nema ni ozbiljne poljoprivrede. Ako država želi da Srbija ima sopstveno mleko i meso, a ne samo da uvozi, mora obezbediti mladima sigurnost, da znaju da će njihov trud imati smisla i da se od njega može živeti.
Jer ako oni koji danas žele da rade zemlju i gaje stoku izgube motivaciju, sutra ćemo se pitati ko će uopšte ostati da hrani.
Izvor: Biznis.rs
