Svetski dan hleba obeležava se svake godine, 16. oktobra . Praznik je uspostavilo Udruženje pekara i poslastičara 2005. u Nemačkoj, a Organizacija za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija, usvojila je ovaj praznik. Svetski dan hleba se održava u čast hlebu, kao osnovnom delu ishrane svetske populacije. Hleb je verovatno jedina namirnica koju jedu svi ljudi, bez obzira na rasu, kulturu i religiju.
Pročitaj više:Svetski dan hrane 2025: Hrane ima za sve, ali ne stiže do svih
Od uspostavljanja praznika, svake godine 16. oktobra pekari i entuzijasti iz čitavog sveta okupljaju da bi delili svoja znanja i razmenjivali recepte za pravljenje hleba. Takođe, održavaju se i takmičenje u pravljenju hleba. Tokom Svetskog dana hleba, sprovode se i edukacije o potrošnji hleba ali i bacanju starog, neupotrebljenog, kao i edukacija dece o procesu proizvodnje od njive do trpeze i o vrstama hleba.
Da se podsetimo, hleb je verovatno prva ljudskom rukom stvorena namirnica, poreklom još iz vremena prvobitnih zajednica, na šta ukazuju njegovi okamenjeni ostaci stari oko 12.000 hiljada godina pre Hrista pronađeni u pećinama. Kasnije su Egipćani otkrili da ukoliko testu, koje su pripremali mešanjem brašna i vode, dodaju kvasac, hleb postaje mekši i dobija veći volumen. To je u stvari bio recept za prvi moderan hleb kakav se i danas pravi. Egipćani su bili toliko inovativni da su čak počeli proizvodnju pekarskog kvasca i rafinisanje brašna u cilju uklanjanja nečistoća. U hleb su dodavali susam, med i voće. Kao i mnoge druge namirnice, hleb je u Evropu stigao iz Egipta preko satrih Grka.
Danas je hleb, nasušna potreba, čiji se sastav neprestano usavršava i obogaćuje, uzdignut je gotovo do kulta, ne samo zbog svoje tradicije i nezamenjivosti u ishrani već i time što sve više predstavlja kulturu življenja.
U našoj kulturi hleb zauzima posebno mesto, a njegove varijacije u mnogim svetim i sakralnim obredima imaju centralnu ulogu. Kod nas hleb je važna namirnica i jede se mnogo više, nego u ostalim zemljama Evrope i regiona, a podaci govore da oko 70% stanovništva najradije bira belu veknu. U evropskim zemljama na tržištu se nalaze brojne vrste specijalnih hlebova koje zadovoljavaju i najzahtevniju ishranu. Manji su po gramaži, ali nutritivno vredniji.
Pročitaj više:Suša diktira setvu pšenice
U svetu postoje brojni običaji vezani za hleb. Tako se u Srbiji i Rusiji, hlebom i solju poželi dobrodošlica gostima. U skandinavskoj tradiciji, ako dečak i devojčica jedu istu veknu, zaljubiće se jedno u drugo. Hleb se javlja kao ritualni predmet u mnogim obredima Slovena, vezanih za rođenje deteta, ženidbu ili udaju, kućnu i seosku slavu ili godišnje praznike.
U Velikoj Bitaniji se rezani hleb prvi put pojavio tridesetih godina prošlog veka, a Oto Fredrik Rohveder je 1928. izmislio prvu mašinu za sečenje hleba.
Interesantan je podatak da je kombajnu potrebno 9 sekundi da požanje dovoljno pšenice za 70 vekni hleba, kao i da u Srbiji, svaki stanovnik prosečno pojede 107 kilograma hleba godišnje.
