Lljubav prema prirodi, eksperimentisanju i autentičnim ukusima odvela je Marka Spasojevića iz Novog Sada u svet kraft pivarstva. Iako je svoju priču započeo istražujući proizvodnju medovine, danas iza brenda „Čudna šuma“ stoji čak 29 različitih vrsta zanatskog piva, među kojima se posebno izdvajaju pivo sa paradajzom, vinjakom, čokoladom, ružama i drugim nesvakidašnjim sastojcima.
Njegova priča počela je još u detinjstvu, u Novom Pazaru, gde je odrastao uz oca pčelara. Upravo tada razvila se ljubav prema pčelama i medu, a kasnije i interesovanje za proizvodnju medovine.
Od medovine do pivarstva
Kako kaže, prva velika ljubav bila je upravo proizvodnja vina od meda. Međutim, reč je o složenom i dugotrajnom procesu, pa su mu bile potrebne gotovo dve i po godine da savlada sve faze – od sterilizacije i fermentacije do odležavanja.
U želji da proširi znanje završavao je somelijerske kurseve, upoznavao različite sorte vina i razvijao osećaj za arome i ukuse.
Vremenom je shvatio da proizvodnja medovine i vina zahteva velika ulaganja, ali i da mnogo zavisi od prirode. Količina i kvalitet meda razlikuju se iz godine u godinu, baš kao i kvalitet grožđa, što otežava održavanje ujednačenog kvaliteta proizvoda.
Dolaskom na studije u Novi Sad otkrio je svet kraft piva. U blizini mesta gde je stanovao nalazila se prodavnica sa više od stotinu različitih zanatskih piva, što je probudilo novu strast.
– Prva piva nastala su u mojoj kuhinji, u loncu od deset litara. Početak je bio težak i mnogo toga sam prosuo – priseća se Marko.
Greške kao najbolji učitelji
Neuspesi ga nisu obeshrabrili. Naprotiv, upravo su ga podstakli da još više uči i usavršava tehnologiju proizvodnje.
Za razliku od vina, kod piva su temperatura i fermentacija izuzetno važni i gotovo da ne ostavljaju prostor za grešku. Vremenom je naučio da svaka greška ima svoj karakterističan miris i ukus, pa je upravo zahvaljujući tome uspevao da prepozna gde nastaje problem i kako da ga otkloni.
Da je trud dao rezultate potvrđeno je i na državnom takmičenju pre tri godine, kada je za svoje pšenično pivo osvojio drugo mesto.
Neobični ukusi kao zaštitni znak
Danas Marko proizvodi 29 vrsta piva i postao je prepoznatljivo ime među ljubiteljima kraft scene.
Najveću pažnju privlači pivo sa paradajzom, koje je jedno od njegovih najprodavanijih i najbolje ocenjenih proizvoda. Veliko interesovanje vlada i za pivo sa vinjakom, kao i za češki pilsner, napravljen od češkog slada i hmelja uvezenih iz Češke.
Posebno mesto zauzima Russian Imperial Stout (RIS) sa 9,6 odsto alkohola, koje odležava godinu dana u bocama. Ovo tamno pivo omiljeno je među ruskim kupcima koji žive u Novom Sadu, ali je zbog zahtevne proizvodnje i jedno od najskupljih.
– Kraft piva koja pravim nose naziv „Čudna šuma“, jer volim prirodu, a inspiraciju za nove ukuse pronalazim upravo u njoj – kaže Marko.
Tako nastaju i njegove najneobičnije kombinacije – pivo sa ružama, čokoladno pivo, pivo sa klekom, čoko-banana smuti, kao i pšenično pivo sa sibirskim pasjim trnom.
Mali pogon, velike ambicije
Marko trenutno sve radi sam – od proizvodnje do razvoja novih recepata. U promociji mu mnogo pomažu društvene mreže, zahvaljujući kojima su njegova piva postala prepoznatljiva među ljubiteljima zanatskog piva.
Pored pojedinačnih kupaca, njegova piva danas nabavljaju i pojedini novosadski lokali. Ipak, ulaganja su velika, pa sav prihod ulaže u dalji razvoj proizvodnje.
Iznajmio je kuću u kojoj je organizovao proizvodni prostor, a za vizuelni identitet brenda angažovao je dizajnerke koje osmišljavaju etikete i ambalažu. Trenutni kapacitet proizvodnje iznosi oko 500 litara piva mesečno.
– Ljudi vole kraft pivo, ali je u ugostiteljskim objektima potražnja nešto manja zbog cene, koja se kreće od 450 do 500 dinara. Mnogi se zato odlučuju za industrijska piva na koja su navikli – objašnjava Spasojević.
Njegova piva mogu se probati na manifestacijama poput Fenseraja ukusa na Limanskoj i Detelinarskoj pijaci, Vojvođanske berze ukusa, a ove godine predstavio ih je i na Međunarodnom poljoprivrednom sajmu u Novom Sadu.
Iako je proizvodnja još uvek mala, Marko veruje da upravo kvalitet, originalni ukusi i posvećenost mogu da izgrade prepoznatljiv domaći brend. Inspiraciju, kaže, i dalje pronalazi u prirodi, koja ostaje njegov najveći saveznik.
T. Gnip
Projekat "Ekološke prakse u Novom Sadu: Dobro za prirodu, dobro za ljude" sufinansiran je sredstvima iz budžeta Grada Novog Sada – Gradske uprave za kulturu Grada Novog Sada. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
