* Na državi je da otvara nova tržišta u inostranstvu, a na vlasnicima silosa i otkupljivačima da višim cenama stimulišu poljoprivrednike da seju kvalitetnu pšenicu
Treći sajam mlinarstva, pekarstva, poslastičarstva i pakovanja, kao i 23. mlinarsko-pekarski dani održavaju se od 11. do 13. oktobra u Master centru Novosadskog sajma u organizaciji novosadskog Mlinpek zavoda doo. Ovaj skup okupio je više od 40 kompanija, koje se bave proizvodnjom opreme, sirovina, aditiva, pomoćnih sredstva, laboratorijskom opremom, kontrolom, merenjem, uslugama, pekarskim i poslastičarskim proizvodima. Među njima su i predstavništva firmi iz Švajcarske, Poljske, Turske, Francuske, Italije, Hrvatske, Švedske i SAD. Tokom prvog dana ove izuzetno značajne manifestacije održani su 23. mlinarsko–pekarski dani u okviru kojih se razgovaralo o kvalitetu pšenice. Za petak i subotu predviđena su predavanja o primeni Pravilnika o deklarisanju pekarskih proizvoda i alternativnim trendovima u pekarstvu, kao i obuka za specijaliste u primeni HACCP u pederadi žita i brašna.
Otvarajući ovaj skup gradonačelnik Novog Sada Miloš Vučević je, pored ostalog, istakao da raduje to što ovom pskupu prisustvuje više velikih inostranih kompanija, što bi trebalo da doprinese poboljšanju konkurencije i porastu kvaliteta naših proizvoda. Cilj naše privrede je da se akcenat daje na stvaranju finalnih proizvoda, i da se ne svodi sve samo na učešći primerne poljoprivrede u formiranju bruto domaćeg proizvoda. Posebno je naglasio da je Srbija dobila značajnu potvrdu o tome da je na pravom putu u razvoju svoje privrede. Na listi svetskih brendova, koji nose obeležje geografskog porekla, ostvarila je napredak za 17 odsto, a vrednost tih roba procenjena je na 40 milijardi dolara.
Skup je pozdravio Nenad Katanić, pomoćnik ministra poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike Srbije i istakao da smo ove godine imali dobru proizvodnju pšenice. Sa 648.000 hektara, uz prosečne prinose od 4,5 kilograma po jedinici površine, ubrano je dovoljno hlebnog žita za sve domaće potrebe, a oko 1,6 miliona tona preostalo je za izvoz. Nevolja je što su padavine u vreme žetve umanjile kvalitet zrnam, pa je neophodno iznalaženje rešenja kako bi se stanje popravilo. Posebno je apelovao na poljoprivrednike da se udružuju i tako obezbede svoju bolju pozicijeu u zaštiiti sopstvenih interesa. Naglasio je da uloga države nije da otkupljuuje pšenicu po višoj ceni, nego da radi na stvaranju ambijenta za proizvodnju i na otvaranju tržišta u inostranstvu. Država je, poslednjih godna, izdvajala znatna sredstva za stimulaciju nabavke tehnike i opreme za razvrstavanje pšenice po kvalitetu, u tom smislu donet je i Pravilnik koji definiše uslove koje mora da ima pšenica za ljudsku ishranu i za stočnu hranu. Na vlasnicima silosa i otkupljivačima je obaveza da, višim cenama, motivišu poljoprivrednike da gaje kvalitetnu pšemnicu.
B. Krstin
