Branislav Gulan, novinar, publicista i književnik, poznat i kao „živa enciklopedija“ svega što se u domaćem agraru dešavalo i dešava tokom poslednjih decenija, dobitnik je brojnih domaćih i međunarodnih priznanja za rad u oblastima poljoprivrede, ekonomije i razvoja sela. Među njima su i Povelja za životno delo Saveza novinara Srbije i Crne Gore, priznanja Društva novinara Vojvodine i mnoga druga. Nedavno je ovom nizu dodato još jedno prestižno priznanje – novinarska nagrada „Petar Davidović“, koju dodeljuje Novosadski sajam.
NEDAVNO STE SVOJOJ BOGATOJ BIOGRAFIJI I BROJNIM PRIZNANjIMA DODALI JOŠ JEDNO – PRESTIŽNU NOVINARSKU NAGRADU „PETAR DAVIDOVIĆ“?
– Tokom dugogodišnje novinarske karijere dobio sam veliki broj priznanja, možda i više stotina, tako da bi bilo teško sve ih pobrojati. Posebno su mi značajna priznanja koja sam dobio širom bivše Jugoslavije, ali i u Evropi i svetu, gde sam mnogo radio. Verujem da su sva priznanja rezultat ozbiljnog rada, znanja, argumenata i dokumentovanog pristupa temama koje sam pratio, pre svega u oblasti agrara.
Novinarstvo sam zavoleo još kao dete. Prve tekstove objavljivao sam u „Dečjim novinama“ iz Gornjeg Milanovca i već tada sam znao da ću jednog dana biti novinar. To je prepoznala i moja učiteljica Silvija Vrbaški, koja mi je još u osnovnoj školi rekla da ću se baviti ovim poslom.
Pročitaj još:Objavljene zvanične cene poljoprivrednog zemljišta po EU standardima
Kao srednjoškolac postao sam najmlađi honorarni saradnik „Večernjih novosti“, a letnje raspuste provodio sam u redakciji u Beogradu, učeći zanat od iskusnih novinara. Nakon školovanja zaposlio sam se u novinskoj kući „Borba“, gde je moj profesionalni put zvanično počeo 1977. godine, kada sam bio dopisnik iz Vojvodine.
Prve dve godine profesionalnog rada proveo sam upravo u Vojvodini, družeći se i učeći novinarski zanat uz Petra Davidovića – Peru Tanjuga i Tomu Kapetanića iz „Privrednog pregleda“. Oni su me angažovali da im pomažem u Pres centru Novosadskog sajma, pre gotovo pet i po decenija.
Sa Petrom Davidovićem nisam delio samo posao, već i veliko prijateljstvo. Imao sam čast da budem uz njega i kada se ženio, a posebno mi je ostalo u sećanju to što je upravo mene izabrao da iz porodilišta dovezem njegovu ćerku Sofiju.
ONI KOJI VAS POZNAJU ČESTO VAS NAZIVAJU „ŽIVOM ENCIKLOPEDIJOM“ AGRARA. ŠTA VAM JE BILA GLAVNA MOTIVACIJA TOKOM VIŠEDECENIJSKOG RADA?
– Rano sam počeo da se bavim agrarnom politikom u medijima. U to vreme mnogi novinari u Beogradu nisu želeli da pišu o selu i seljacima, ali mene su upravo te teme privukle. Zavoleo sam ljude koji se bave proizvodnjom hrane, vredne domaćine i težake širom tadašnje Jugoslavije.
Najpre sam bio hroničar događaja u agraru, a kasnije sam, stičući znanje i iskustvo, postao analitičar. Danas imam gotovo 150 stručnih i naučnih radova objavljenih u zemlji i svetu, kao i oko 25 knjiga iz oblasti makroekonomije i agrarne politike.
Više od pet decenija pratim Novosadski sajam i agrarna kretanja. Vremenom sam mnogo toga zapamtio, pa su ljudi počeli da me nazivaju „živom enciklopedijom“. Ipak, bez obzira na sve funkcije i angažmane, sebe sam uvek smatrao, pre svega, novinarom.
DALI STE VELIKI DOPRINOS IZRADI STRATEGIJE POLjOPRIVREDE I RURALNOG RAZVOJA DO 2034. GODINE. ZAŠTO JE OVAJ DOKUMENT VAŽAN?
– Srbija se danas nalazi između nove strategije i veoma teške stvarnosti u agraru. Posebno je ugroženo stočarstvo, koje je ozbiljno devastirano tokom prethodne decenije.
Prethodna strategija razvoja poljoprivrede pokazala se kao nerealna. Tada je projektovan godišnji rast agrara od devet odsto, a u stvarnosti je rast bio svega 0,17 procenata godišnje. U međuvremenu je ugašeno više od 62.000 farmi, a Srbija je izgubila deo prehrambenog i semenskog suvereniteta.
Nova strategija mora da vrati razvojnu komponentu agraru. Ključno pitanje je da li će ona biti praćena stabilnim budžetom, jednostavnijim procedurama i većim uključivanjem lokalnih zajednica i proizvođača u odlučivanje.
JEDAN OD OSNOVNIH ZADATAKA STRATEGIJE JESTE OBNOVA PREHRAMBENOG SUVERENITETA SRBIJE. KAKO GLEDATE NA TO?
– Zemlja koja izgubi prehrambeni i semenski suverenitet postepeno gubi i ekonomsku funkciju sela, a vremenom i mogućnost da odlučuje o sopstvenoj budućnosti.
Srbija je nekada važila za zemlju koja može da hrani veliki deo Evrope. Danas je situacija potpuno drugačija – stočni fond je na istorijskom minimumu, sela nestaju, a proizvodnja hrane sve više zavisi od uvoza. Posebno zabrinjava činjenica da je ekonomija napustila mnoga sela. U više od 600 sela danas nema nijedne krave. To je najbolji pokazatelj dubine krize.
AKTIVNO STE UČESTVOVALI I U RADU MINISTARSTVA ZA BRIGU O SELU. KAKVA JE DANAS SITUACIJA U SRPSKIM SELIMA?
– Akcija „500 zadruga u 500 sela“ dala je određene rezultate. Uz pomoć države osnovano je oko 1.100 novih zadruga, a značajna sredstva uložena su u njihov razvoj. Međutim, zadrugarstvo u Srbiji još nije sistemski rešeno.
U razvijenim zemljama sveta udruživanje predstavlja osnov ekonomskog opstanka poljoprivrede. Danas u svetu postoji više od 750.000 zadruga sa milijardu zadrugara.
Problemi srpskog sela su ogromni. U oko 1.000 sela nema prodavnica, u 3.000 nema vrtića, oko 500 sela nema asfaltni put, dok više od 2.000 sela nema poštu ni bankomat. Situacija je toliko ozbiljna da sada treba spasavati varošice, jer nama u Srbiji godišnje nestane po jedan grad veličine Vršca ili Negotina!
Pročitaj još: Šta danas odlučuje o zaradi?
Ipak, postoje i pozitivni primeri. Program dodele seoskih kuća Ministarstva za brigu o selu omogućio je da oko 4.300 kuća dobije nove vlasnike, a sela oko 17.500 novih stanovnika, među kojima je više od 3.000 dece.
KAKO BISTE OPISALI PROSEČNO POLjOPRIVREDNO GAZDINSTVO DANAS?
– Prosečno poljoprivredno gazdinstvo danas u Srbiji ima 6,4 hektara zemlje. Na njemu se, u proseku, nalazi jedna krava, pet svinja, tri ovce, tri košnice i 43 komada živine. Takvo gazdinstvo najčešće vodi čovek star oko 60 godina, dok je tek svaki jedanaesti poljoprivrednik mlađi od 40 godina.
Srbija danas ima 4.720 sela, ali Republički zavod za statistiku procenjuje da bi do 2052. godine moglo da nestane čak 3.000 naselja. U tim projekcijama Srbija bi tada imala svega 5,2 miliona stanovnika.
U takvim okolnostima predstavljena je nova Strategija poljoprivrede i ruralnog razvoja Srbije za period od 2026. do 2034. godine, koja kao jedan od ključnih ciljeva definiše povratak prehrambenog i semenskog suvereniteta zemlje. Autori strategije tvrde da je ovaj dokument drugačiji od prethodnih jer prvi put ima jasno definisan razvojni cilj, ali ostaje otvoreno pitanje da li će ambiciozni planovi biti praćeni doslednom politikom i stabilnim finansiranjem. Cehovi prethodne strategije, koja je imala pre svega socijalni karakter, tek sada dolaze na naplatu.
Kako upozorava prof. dr Tatjana Brankov, vođa tima za izradu nove Strategije poljoprivrede i ruralnog razvoja za period 2026–2034. godine, ključni problem Srbije nije samo proizvodnja hrane, već činjenica da je ekonomija napustila ruralni prostor. Ona upozorava da u Srbiji postoji 4.720 sela, ali čak u 600 više nema nijedne krave muzare. To je trenutak kada prostor prestaje da proizvodi prihod, a kada prihod nestane, za njim odlaze i ljudi.
ZAŠTO JE VAŽAN OPORAVAK STOČARSTVA? TO JE TEMA O KOJOJ ČESTO GOVORITE.
– Najveći problem domaćeg agrara danas predstavlja stočarstvo, koje je decenijama u stalnom padu. U razvijenim zemljama sveta stočarstvo učestvuje sa oko 70 odsto u vrednosti ukupne poljoprivredne proizvodnje, dok je u Srbiji taj udeo pao na svega 20 procenata.
Broj svinja danas je vraćen na nivo iz 1947. godine i iznosi oko 2,4 miliona grla, dok je ukupan broj goveda pao na 698.871, što je najmanje u poslednjih sto godina. U odnosu na desetogodišnji prosek, broj goveda manji je za 10,5 odsto, a svinja za čak 18,4 procenta.
Agrarni budžet u 2026. godini iznosi 147,5 milijardi dinara. To jeste veliki novac za ovu oblast, ali samo ukoliko bi bio usmeren ka zdravoj i razvojnoj poljoprivredi i pravilno raspoređen.
Prema najavama iz nove strategije, rešenje za posrnuli agrar ipak postoji. To bi značilo i oporavak sela i povratak na dva miliona goveda, između pet i šest miliona svinja, oko 3,5 miliona ovaca, 90 miliona pilića i oko osam miliona koka nosilja.
KAKO VIDITE DOMAĆU POLjOPRIVREDU U BUDUĆNOSTI?
– Agrar Srbije danas je težak bolesnik, ali postoje rešenja. Najpre mora da se obnovi stočarstvo i prehrambeni suverenitet.
Srbija raspolaže sa više od četiri miliona hektara poljoprivrednog zemljišta i ogromnim potencijalom za proizvodnju hrane. Međutim, prinosi mnogih kultura danas su niži nego pre nekoliko decenija.
Plan je da se u narednim godinama poveća vrednost agrarne proizvodnje kroz intenzivniju proizvodnju, razvoj prerade i veću konkurentnost domaćih proizvođača. Cilj mora biti da poljoprivrednici postanu ozbiljni robni proizvođači.
Poseban problem jeste činjenica da poljoprivreda u Srbiji još nije istinski prepoznata kao strateška grana razvoja, iako upravo agrar godinama ostvaruje suficit u spoljnotrgovinskoj razmeni. Samo u 2024. godini izvoz agrara iznosio je 5,1 milijardu evra, dok je suficit bio 1,2 milijarde evra.
Ako želimo da sačuvamo sela, stanovništvo i ekonomsku stabilnost zemlje, agrar mora ponovo postati jedna od ključnih razvojnih šansi Srbije, zaključuje Bransilav Gulan.
Aleksandra Milić
Foto: Goran Mulić
