Da li je poljoprivreda danas isplativa grana jedno je od najčešćih pitanja među ljudima koji razmišljaju o pokretanju proizvodnje u Srbiji. Međutim, stručnjaci upozoravaju da u savremenim uslovima više ne postoji sigurna formula uspeha, niti kultura koja iz godine u godinu garantuje stabilnu zaradu.
Poslednjih godina agrar se suočava sa sve većim izazovima. Klimatske promene, česte suše, grad, pozni prolećni mrazevi, rast cena repromaterijala, ali i nestabilnosti na svetskom tržištu hrane potpuno su promenili način planiranja proizvodnje. Zbog toga odluka o tome šta proizvoditi danas predstavlja ozbiljnu poslovnu procenu, a ne samo izbor određene kulture ili sorte.
Iako se pojedine proizvodnje, poput jagodastog voća, plasteničkog povrća i lekovitog bilja, često navode kao profitabilnije opcije, stručnjaci ističu da uspeh zavisi od mnogo više faktora nego ranije. Kvalitet zemljišta, veličina parcela, ulaganja, dostupnost radne snage, blizina tržišta i otkupnih centara, kao i sposobnost proizvođača da prati tržišne trendove danas imaju presudnu ulogu.
PROČITAJ JOŠ: DOMAĆE TREŠNJE I DO 1.500 DIN/KG!
Profesor Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu Bojan Dimitrijević kaže da poslednjih godina u biljnoj proizvodnji u Srbiji dolazi do velikih oscilacija, zbog čega je veoma teško davati pouzdane preporuke za gajenje pojedinih kultura, prenosi AgroSmart.
Prema njegovim rečima, promene se odnose na prinose, kvalitet roda, obim proizvodnje, ali i tržišne cene koje direktno utiču na profitabilnost proizvodnje. Najveći uticaj imaju klimatski ekstremi poput suše, grada i poznih prolećnih mrazeva, ali i poremećaji u snabdevanju repromaterijalom, rast troškova proizvodnje i globalne nestabilnosti.
Pored vremenskih izazova, domaću poljoprivredu dodatno opterećuju i brojni strukturni problemi. Među njima su usitnjeni zemljišni posedi, neujednačeno uvođenje savremenih tehnologija, nedovoljna zaštita od vremenskih nepogoda i hronični nedostatak radne snage.
Stručnjaci upozoravaju da pokretanje proizvodnje danas zahteva detaljnu analizu postojećih resursa i ulaganja. Pre svega, važno je proceniti da li proizvođač raspolaže sopstvenim kapitalom ili planira zaduživanje, kao i da li već poseduje zemljište ili ga tek treba kupiti.
PROČITAJ JOŠ: ZA VOĆARE U VOJVODINI 435 MILIONA BESPOVRATNO
Ukoliko zemljište već postoji u vlasništvu, potrebno je analizirati veličinu parcela, konfiguraciju terena, nadmorsku visinu, kvalitet zemljišta, klimatske uslove, prethodnu proizvodnju i prisustvo korova. Jednako važna je i procena postojeće mehanizacije, raspoložive radne snage, kao i udaljenosti od tržišta i prerađivačkih kapaciteta.
Sa druge strane, proizvođači moraju pažljivo pratiti tržište i proceniti za kojim proizvodima postoji stabilna tražnja, ali i kakvi su dugoročni trendovi cena.
Na profitabilnost poljoprivrede danas snažno utiču i globalna geopolitička dešavanja. Ratovi u Ukrajini i na Bliskom istoku poremetili su lance snabdevanja i povećali troškove transporta, energenata i repromaterijala.
Profesor Dimitrijević upozorava da bi eventualni poremećaji u Iranu mogli dodatno destabilizovati tržište đubriva i energenata, s obzirom na to da je Iran jedan od značajnih proizvođača azotnih đubriva i uree zahvaljujući velikim rezervama prirodnog gasa i razvijenoj petrohemijskoj industriji.
PROČITAJ JOŠ: POVRTARSKA PORODICA IZ DEBELJEAČE, ISKUSTVO
Promene transportnih ruta, duži rokovi isporuke i rast logističkih troškova direktno utiču na cenu proizvodnje i konkurentnost domaćih poljoprivrednika.
Jedan od ključnih faktora pri izboru proizvodnje jeste brzina povraćaja investicije. Stručnjaci ističu da je izrada kvalitetnog poslovnog plana danas neophodna pre svakog većeg ulaganja, posebno kada je reč o višegodišnjim zasadima gde greške mogu biti veoma skupe i teško popravljive.
Među kulturama koje su poslednjih godina pokazale veću profitabilnost izdvajaju se malina, jagoda, kupina, borovnica, leska, trešnja, kajsija i vinova loza. Posebno visoku vrednost proizvodnje ostvaruju jagodaste voćne vrste poput maline, jagode, kupine i borovnice.
Ipak, proizvođači upozoravaju da visoki troškovi radne snage, naročito tokom berbe, značajno umanjuju konačnu zaradu. Dodatni izazov predstavljaju i velika početna ulaganja, sistemi za navodnjavanje, protivgradna zaštita i sve skuplja mehanizacija.
Sagovornici iz agrarnog sektora poručuju da se savremena poljoprivreda više ne može posmatrati kao tradicionalna delatnost zasnovana isključivo na iskustvu. Uspešni proizvođači danas moraju kombinovati znanje iz agronomije, ekonomije i tržišnog planiranja.
U uslovima sve češćih klimatskih ekstrema i nestabilnog tržišta hrane, ključ opstanka postaju dobra organizacija proizvodnje, diverzifikacija kultura, praćenje tržišta i pravovremena ulaganja u tehnologiju i zaštitu useva.
Za mnoge proizvođače upravo sposobnost prilagođavanja tržištu i klimatskim promenama odlučiće da li će poljoprivreda doneti profit ili ozbiljne gubitke.
