Bavljenje poljoprivredom bez racionalnog korišćenja prirodnog potencijala kojim se raspolaže je nezamislivo. To dobro znaju i poljoprivrednici iz atara Debeljače, a njihova prednost se ogleda u tome što se nalaze uz rečicu Nadel, pa imaju mogućnost korišćenja vode za zalivanje useva tako da ovde dominira povrtarska proizvodnja. Na otvorenom prostoru uz sistem za zalivanje gaje mrkvu, zelen, peršun. Po količini i kvalitetu povrća koje proizvedu postali su prepoznatljivi ne samo u južnobanatskom okrugu već i šire.
Pročitaj više: Zakonska prepoznatljivost, dodatni podsticaji
Jelena Krstić i Mirko Marković, supružnici, su jedni od povrtara koji su proslavili Debeljaču po svojim proizvodima. Pre jednu deceniju kada su se odvojili od Mirkovih roditelja, koji su takođe povrtari, započeli su sopstvenu proizvodnju.
Obrađuju 57,5 ha od kojih je pola njihovo, a pola uzimaju u zakup. Gaje peršun, paštrnak, šargarepu, cveklu. Poštuju plodored pa povrće smenjuju ratarskim kulturama - kukuruzom, suncokretom i pšenicom. Na kojoj površini će biti usev planira se spram zahteva tržišta.Tako kad je visoka potražnja peršun gaje na 20 ha, šargarepu na 7 ha, paštrnak na 4 ha, a cveklu na 2 ha.
- Počeli smo s ratarskim kulturama i upotpunjavali ih povrćem. Poštujemo plodored pa po skidanju pšenice na tu parcelu dolazi šargarepa, a posle kukuruza ide peršun. Cvekla može i postrno, kaže Mirko.
Ova mlada porodica ozbiljno se bavi povrtarstvom. Puno ulažu u proizvodnju. Bave se i semenarstvom, seme peršuna i paštrnaka sami proizvode, dok seme cvekle i šargarepe kupuju. Da bi dobili seme kakvo njima treba uložili su sredstva u nabavku neophodne opreme.
Rado prihvataju savete stručnjaka pogotovo one koji se odnose na negu i zaštitu useva. Pobornici su racionalne upotrebe hemijskih preparata u poljoprivrednoj proizvodnji. Rade i zemljišnu analizu. Useve navodnjavaju. Iskopali su i bunar za zalivanje bez koga nema ni uspešne proizvodnje.
Redovno praktikuju zaoravanje žetvenih ostataka po skidanju ratarskih useva, jer žele da imaju što bogatiju zemlju humusom, a i da sačuvaju korisne zemljišne mikroorganizme.
Proizvodnja povrća je zahtevna i traži stalno angažovanje. Tako da uvek imaju na raspolaganju 7 do 8 radnika koji inače kod njih i rade.
Po vađenju korenasto povrće se u dvorištu pere dva puta i odprema dalje. Takođe, vodi se računa da se ta voda ne zadržava već da ide do slivnika pa u kanalizaciju. Problem je rashladna komora za čistu robu koju za sad nemaju ali je u planu da se izgradi.
- Dok se to ne napravi skladišti se u iznajmljenoj rashladnoj komori u Barandi, kaže Jelena.
Za razliku od čistog povrća koje se odprema, prljavo koje nije oprano se skladišti.
Povrtarstvo u ovom domaćinstvu je porodični posao, pa je i svo troje dece, inače đaci osnovne škole, uključeno u posao. Njima nije teško da ujutru s mamom porane i zalivaju usev. Ustaju u pet bez pogovora, a do 10 sati sve je zaliveno. Jelena, je mišljenja da deca moraju od malena da nauče da imaju obaveze i da znaju šta je prioritet. Dan je dugačak. Tako da imaju vremena i za igru, ali i da budu od koristi.
I Jelena i Mirko se slažu da je ovo proizvodnja gde se stalno uči od najboljih. Traže odgovore dosta po internetu jer im je bitan kontinuitet kvaliteta.
Svoju robu prodaju na kvantaškoj pijaci u Novom Sadu i Beogradu, a planiraju da budu dobavljači i velikih marketa.
Pročitaj više:Od dedine štale do brenda sela
Do sada su puno uložili, prvenstveno u nabavku novih mašina. Tako je nabavljena bankerica, nova pneumatska sejalica, razni agregati, sifoni, freza, roto drljača i prskalica. Preostala je još samo da se uradi rashladna prostorija, koja im je neophodna.
- Za sada površine nećemo povećavati. Verovatno će se ratarske površine povećati za 30 odsto na uštrb povrtarskih, jer tržište diktira ove promene, kaže Mirko Marković.
Sigurno je da svoju proizvodnju nastavljaju u skladu s prirodom, čuvajući je i poštujući.
Tamara Gnip
