Sa ishranom krava na pašnjacima treba početi kada se teren ocedi i kada trava dostigne visinu oko 15 centimetara. Najbolje je stoku napasati u pregonima zbog bolje iskorišćenosti travnate mase i njene regeneracije.
U brdsko-planinskim područjima krave na pregonima mogu se napasati i do pet dana, dok u ravničarskim predelima taj period traje do tri dana, zbog pravilne iskorišćenosti zelene travnate mase i mogućnosti njene regeneracije. Nakon boravka krupne stoke na pašnjacima preporučuje se napasanje ovaca, jer one koriste neuporedivo veći broj vrsta trava nego krupna stoka, a zbog oblika vilice pasu travu bliže korenu.
Poseban oprez potreban je pri napasanju na rosnoj travi, jer ona može sadržati metilja kojeg ovce zajedno sa travom mogu da unesu, što može izazvati bolest kod ovaca.
UNOS HRANE I SVARLjIVOST
Kada se uporedi sa sistemom u kome se krave hrane isključivo u štalama, stoka koja konzumira hranu na prvoklasnim pašnjacima ima oko 20% manji unos hrane od životinja u zatvorenom prostoru. Kod pašnjačkog načina držanja krava, svarljivost ispaše varira od 50% do 82%. Fizički i fiziološki faktori menjaju se u zavisnosti od svarljivosti unesene hrane. Kada je svarljivost ispaše niska, veoma važan momenat je vreme brzine prolaza nesvarenih sastojaka i svarljivost nego nivo proizvodnje samih grla i metaboličke i fiziološke dimenzije samih grla.
Pročitaj još:Subvencije nisu dovoljne kad je tržište nestabilno
Jedna od karakteristika ishrane na ispaši jeste da je retko kada postignut optimalan odnos između svarljivosti hrane i pokrivenih fizioloških potreba životinja. Prema nekim istraživanjima taj odnos iznosi oko 67% svarljivosti suve materije. Problem se najčešće javlja zbog nesrazmernog popunjavanja buraga i nedovoljnog unosa energije, zbog čega krave često mogu biti u energetskom deficitu.
Unos hrane kod krava koje su na pašnjaku znatno je manji nego kod krava koje se hrane namenskom i kontrolisanom hranom. Holštajn krave koje se napasaju na kvalitetnoj paši mogu da konzumiraju do 3,4% suve materije u odnosu na svoju telesnu težinu, dok krave koje se hrane u kontrolisanim uslovima mogu da unesu i do 4,5% suve materije ukupnog obroka. Maksimalni očekivani unos suve materije sa pašnjaka iznosi između 3,5% i 4% žive mase i može se postići samo na svežim i kvalitetnim pašnjacima.
MEŠOVITI PAŠNjACI KVALITETNIJI
Pašnjak treba da ostane kvalitetan nekoliko godina i da obezbeđuje visokokvalitetnu hranu tokom cele sezone napasanja. U eksperimentima u kojima su tokom tri godine upoređivani prinos hrane, njen kvalitet i održivost na dva različita tipa pašnjaka, došlo se do zaključka da čisti lucerkini pašnjaci nisu bili odgovarajući kao mešavina lucerke, crvene deteline i vlasena za krave koje se napasaju. Lucerka teže opstaje u zimskim uslovima, dok trava i detelina na mešovitim pašnjacima pokazuju veću otpornost. Istovremeno, prinos suve materije na mešovitim pašnjacima bio je veći i do 15% u drugoj i trećoj godini.
Pročitaj još:Otvoreno tržište Tunisa za izvoz žive stoke iz Srbije
Takođe, iako je hrana koju čini mešavina trava i mahunarki imala nešto nižu svarljivost u buragu u poređenju sa čistom lucerkom, razlike u prinosu mleka bile su male. Ono što je posebno zanimljivo jeste da su u drugoj i trećoj godini mešoviti pašnjaci mahunarki i trava bili uspešniji od čistih lucerki, zahvaljujući većem prinosu, boljoj izdržljivosti i većem prinosu mleka po hektaru.
Dipl.inž. Safet Vesnić
PSSS "Novi Pazar"
Foto: G. Mulić
