Privilegija je živeti po meri spram svojih očekivanja. Među retkima čiji su se snovi ostvarili svakako je Zoltan Bečei iz banatskog sela Debeljače. Poljoprivreda je bila i ostala osnovno zanimanje u ovoj porodici. Oduvek se ovde živelo od svog rada, obrađujući zemlju i gajeći stoku.
Uz dedu Janoša i Zoltan je zavoleo poljoprivredu. Sećanja dosežu do skromne dedine štale u kojoj je uvek bilo po dve krave kako bi se porodica prehranila i preživela.
Poznato je da su vrednosti utkane još u detinjstvu putokaz kako ići dalje. Tako ni Zoltan, a ni njegov otac Janoš, nisu želeli da napuste porodično imanje za koje su vezani i na kome se ostvaruju snovi. Zoltan je završio mesarski zanat, a srećan je što se i njegov sin Zoltan, odlučio da bude mesar i nastavlja putem svojih predaka.
Pročitaj više:Atanackovi čuvari sela i porodične tradicije
Bečei, otac i sin, danas obrađuju 5,5 ha svojih i uzimaju u zakup još 1,5 ha, na kojima gaje detelinu, pšenicu, kukuruz. Ovakva setvena struktura im je neophodna jer su prvenstveno stočari, pa treba obezbediti hranu za stoku.
- Stočari smo oduvek, a s preradom mesa zvanično smo počeli da se bavimo pre nepune šest godina, kaže Zoltan .
U oborima su svinje, a tove i bikove. Objekti se brzo pune. Telad nabavljaju u selu. Praksa je da kupuju odlučeno tele od 6-7 nedelja. Bikove tove dok ne dostignu težinu od 450 – 500 kilograma i onda idu u klanicu. Takođe i svinje se tove za klanje, imaju svoje krmače, a ako nema dovoljno prasića kupuju ih.
Autor fotografije: Goran Mulic
Kapacitet klanice "Bečei" za sada zadovoljava nedeljnu potražnju, 2-3 bika i 20 svinja. Za sada uspevaju u tome. Autentični su s ponudom jer meso prerađuju kako se nekad radilo po kućama, tako da se mnogi kupci zahvaljujući ukusu proizvoda vraćaju sećanjem u detinjstvo. Pogotovo onim koji su napustili našu zemlju i odabrali život u inostranstvu.
- Od prerađevina u ponudi su domaće švargle, bele kobasice, krvavice, čvarci , šunkarica, salama tirolska, novosadska, dimljena šunka, s povrćem, kačkavaljem ,pečenica. Poseban specijalitet je hurka s kukuruzom, proizvod koji je karakteristčan samo za Debeljaču, kaže Hajnalka, Zoltanova supruga.
Svi proizvodi mogu da se kupe u njihovojm mesnici u Debeljači, Crepaji i Opovu.
Prepoznatljivi su po tome da je ovo porodična firma u kojoj rade i roditelji i deca, kao i Zoltanova sestra i njen sin.
Klanica ispunjava neophodne higijenske standarde kao i objekat za držanje stoke. Kapacitet farme je za 100 svinja i 20 bikova. Higijena se redovno održava, a postoje kanali kojima se izmet odvodi u septičke jame. Iako štala nije najmodernija ipak je u funkciji, a želja Bečeia je da imaju veću štalu, kao i klanicu i hladnjaču.
- Do sada sami smo ulagali sredstva da ovo bude na sadašnjem nivou. Za proširenje kapaciteta potrebna su veća ulaganja za koja mi nemamo mogućnosti. Pa bi nam pomoć države itekako dobro došla, kaže Bečei.
Zaštiti životne sredine u ovom domaćinstvu se poklanja posebna pažnja, a pogotovo odnošenju animalnog otpada. To je uslov bez koga ova proizvodnja ne bi mogla da počne. Na osnovu ugovora animalni otpad odnosi specijalizovana firma iz Ćuprije. Leti po njega dolaze dva puta nedeljno, a zimi jednom.
- Dok ne dođu da preuzmu otpad je ostavljen u zamrzivaču, saopštava Hajnalka - I osoka se ovde iskoristi za đubrenje zemljišta.
Bečei poštuju zakonske propise, propisane standarde, reč inspektora, stručnjaka tehnologa, a sve u želji da budu što bolji i uspešniji i da njihova proizvodnja u potpunosti zadovoljava očekivanja onih koji se njom bave.
Pročitaj više:Veran tradiciji i selu
Svakako da je teško svako jutro poraniti u pet sati, a posao završiti pre ponoći, ali saznanje da je zatvoren proizvodni krug i da se na tržište iznosi gotov proizvod koji su sami osmislili je veliki podsticaj. To je san koji Bečei žive i žele da traje.
Tamara Gnip
