Nebojša Pavlović je poljoprivrednik iz sela Ranilović podno Kosmaja. Tu se rodio, odrastao i nastavio da se bavi poljoprivredom kao i svi Pavlovići pre njega. Ljubav prema seoskim poslovima preneo je i na svoju porodicu, suprugu i decu koji su mu velika podrška u poslu kojim se bavi.
Pročitaj više:Kuća nekad san, a danas java
Pavlović obrađuje 13 ha oranica, od kojih je 8 ha u njegovom vlasništvu, a ostatak u zakupu. U setvenoj strukturi zastupljen je tritikale, ječam, ovas, grašak za zrno, detelina, trave, a gaji i povrće, ali manje za potrebe domaćinstva. Na ovom gazdinstvu ratarstvo je u službi stočarstva, pa mu ovakav izbor useva odgovara.
Strna žita jesenas je posejao na oko 6 ha. Malo je setva kasnila, što se proteklih godina pokazalo kao dobro. Planira da ovog proleća poseje i jari ovas.
Nebojša se davno odlučio za setvu domaćeg novosadskog sortimenta, pa s pravom za sebe kaže da je pionir uvođenja novih sorti i kultura u Ranilovićkom ataru. Među prvima u selu sejao je grašak, grahoricu, sudansku travu, sirak za silažu, stočni kelj. Tako i ovog proleća kukuruz će biti kao i ranijih godina zasejan na oko 2 ha, a novina je da će se na 1 ha naći i sirak za zrno.
Kada je dobra godina to je dovoljno da se obezbedi hrana za stoku koju drži. Trenutno u štali je 7 krava, od kojih su dve steone junice i jedno žensko tele. Optimalno je kad dnevno pomuze od 60 – 80 litara.
Krave muze i predaje "Imleku", s kojim godinama sarađuje. Svaki drugi dan mleko se predaje. Pavlović je zadovoljan ovom saradnjom pogotovo što se s isplatom premije ne kasni.
- Nisam zadovoljan s trenutnom otkupnom cenom od 52 dinara, kaže Nebojša. - Ne tako davno bila je preko 60 dinara, a realno ne bi trebala da bude ispod 70 dinara.
Mišljenja je da s tako niskom otkupnom cenom nema zarade. Pogotovo kada godina nije naklonjena usevima pa dodatno treba obezbediti još stočne hrane. Zbog nedostatka sredstava nije smeo da se odluči za kupovinu kvalitetne briketirane lucerke.
- To je proizvodnja u kojoj ima i dobrih i loših godina, ali ne odustajem, kaže Pavlović. – Pogotovo što seljak ako jednom proda kravu teško je vraća u štalu.
Seća se Nebojša kada je bio dečak da je svakog četvrtka u selo dolazio kamion i tovario krupnu stoku – bikove i jalove krave. Tada je svaka kuća imala bar 2 – 3 krave i po dva bika. Danas, od petnaest kuća u Nebojšinom zaseoku samo tri domaćinstva drže krave.
Kako je ovo klasično domaćinstvo gaje i ovce i svinje. U toru je 8 ovaca i 10 jagnjadi. Lako ih je održavati brste sve u voćnjaku koji se tradicionalno nalazi oko kuće.
U oboru obavezno budu i 2 – 3 krmače i prasad za tov koje prodaje. Trenutna njihova otkupna cena je 350 dinara po kilogramu. Tako da svaki dinar dobro dođe.
Pročitaj više:Atanackovi čuvari sela i porodične tradicije
Stajnjak je Pavloviću dragoceno đubrivo koji s jeseni rasturi po njivama. Pogotovo što je ovo šumadijsko zemljište kiselo i specifično. Bliži se i prolećna setva, a da bi je realizovao Nebojša mora unapred da se zaduži i za đubrivo i seme.
Bez obzira što vremenske prilike već godinama unazad nisu naklonjene poljoprivrednicima moraju se naći odgovori kako opstati i u ovako promenjenim vremenskim uslovima. Rešenja postoje u promeni setvene strukture, a korisni saveti stručnjaka Nebojši su od velike pomoći.
U vreme kad mnogi odustaju od stočarstva Nebojša želi da poveća i modernizuje štalu.
- Uveren sam da ako država svojim podsticajnim merama bude pratila napredak stočarstva, uspeh ne može izostati, poručuje Pavlović.
Dok ima ovakvih domaćina selo će živeti, a Nebojša Pavlović svojim primerom to i potvrđuje.
T. Gnip
