669519497885b9c025270d411773821580677.webp)
Uporedo sa društvenim promenama koje su turbuletne na ovim našim prostorima, menja se i demografska slika sela. Nažalost sela polako odumiru, pa je i pitanje kakva ih budućnost čeka. Da se to ne bi upotpunosti desilo, sve je jači apel da mladi ostanu na svojim ognjištima. Prazne reči bez konkretnih rešenja nisu dovoljne. Zato ohrabruje inicijativa Ministarstva za brigu o selu i konkurs koji se već godinama unazad raspisuje za dodelu bespovratnih sredstava za kupovinu seoskih kuća sa okućnicom mladima.
Pročitaj više:Aktuelan konkurs za dodelu sredstava za razvoj seoskog turizma
Aleksandar Alempijević iz Gornjih Banjana, sela koje je samo 25 kilometara udaljeno od Gornjeg Milanovca, je mladi tridesetogodišnjak koji je dočekao da mu se ostvari san. Seća se da je još kao dete zavoleo selo i uvek želeo da ostane na prodičnom imanju. Odabrao je da postane veterinarski tehničar, a kasnije i master inženjer životne sredine. Ni stečena diploma, a ni blizina grada nisu mogli da utiču na njegovu odluku da ne napusti selo.
Šansa za definitivnim ostankom se ukazale pre pet godina kada je Ministarstvo za brigu o selu raspisalo konkurs za dodelu kuća s okućnicom za mlade. Aleksandar je maštao o kući koja je preko puta njihove porodične. Dugo je bila prazna, polako propadala, a bezuspešno se već duži period prodavala. Raspitao se kod naslednika da li bi pristali da se prodaja obavi preko ovog konkursa. Uz njihovu saglasnost, ušli su u proceduru i uspeli. Od 2021. Aleksandar je vlasnik kuće s okućnicom i 2 ha i 30 ari zemlje koja je išla uz nju.
Kako su prethodni vlasnici davno umrli, a naslednici retko dolazili sve je bilo jako zapušteno. Aleksandar i njegovi roditelji počeli su polako da joj vraćaju stari sjaj. Želja mu je da je preuredi kako bi bila prilagođena za smeštaj turista, a sve u cilju razvoja seoskog turizma. Krenulo se sa rekonstrukcijom, restauracijom, dogradnjom kuće i pomoćnih prostorija. U planu je da bude ukupno četiri smeštajna objekta.
Na početku, trebalo je iskrčiti zapušteno seosko dvorište. Aleksandar je došao na ideju da nabavi moravke, autohtonu rasu svinja Takovskog kraja, kako bi rešio problem s korovom. Pogotovo što je ova rasa odličan čistač. Hrane se svim što nađu u prirodi, Alempijevići ih još dodatno hrane žitom, ali se za njih kuva i krompir i kupus sve što preostane, jer nisu probirljive. Njihovo meso je na ceni pa ga prerađuju i dobijaju pršut, slaninu, kobasice, sve traženi delikates na tržištu.
Okućnicu je Aleksandar iskoristio i da se oproba kao pčelar. Pre dve godine od starog iskusnog seoskog pčelara kupio je deset društava. Početak baš ne obećava, godine su teške i bezpašne za pčelare pogotovo one koji ne sele pčelinjak. Lakše je pčelarima koji sele društva. Iako se selo nalazi na obroncima planine Rajac, pčelama je dostupna livadska, bagremova paša, a ima i šumskog meda. Zbog izmenjenih klimatskih prilika zadnjih godina paša je sve skromnija. Dodatno Aleksandra opterećuje što je u toku sezona mirovanja, a lepo vreme probudi pčele one izlete, zatim nastupi mraz, i one ostanu napolju.
Za pčelara početnika to su veliki izazovi. Tako da se Aleksandar brine da li će uopšte uspeti da ih održi.
Zdrava hrana je deo ideje turističke ponude ovog domaćinstva. Tu se ne završava turistička ponuda opcija je i šetnja, planinarenje, obilazak istorijskih znamenitosti kojima obiluje ovaj kraj, a dan bi se završavao romantično. Veče poezije bi bio Aleksandrov poklon pošto i sam piše pesme.
Ideja je puno. Velika podrška na ovom polju su mu roditelji. Ipak to nije dovoljno da bi se kući vratila autentičnost neophodno je uložiti sredstva koja nedostaju. Zato Aleksandar priprema dokumentaciju da konkuriše za sredstva iz ciklusa IPARD Mera 7 za razvoj ruralnog turizma. Očekuje se da će se konkurs raspisati na proleće.
Gornji Banjani spadaju u red najmlađih sela u Srbiji, s obzirom da puno mladih ostaje na svom ognjištu. Zasnuju porodice i žive u zajednici kako se nekad živelo na ovim prostorima. Ipak selu nedostaje ambulanta, pošta, dom kulture, a ima i praznih zatvorenih kuća.
- To je žalosno pogotovo što su te kuće sticale generacije, ugrađivale sebe u njih, davali im život, mišljenja je Aleksandar. - S pravom se ovde u žargonu kaže, čim se odžak ne puši, kuća propada.
Da se to ne bude sudbina mnogih lepih starinskih kuća Aleksandar je spreman da pomogne.Tako je i za svog kuma pronašao rešenje. Na novom konkursu, konkurisaće za kuću koja se prodaje u susednom selu, reč je o očevini - kući i 2 ha zemlje.
Pročitaj više:Čalmanci uredili svoje atarske puteve
Za Aleksandra očigledno ne postoje prepreke. Željan je znanja, napretka, a član je i Udruženja mladih poljoprivrednika iz Jagodine. Svestan je da ga čeka veliki posao, a seoski turizam je izazov kojem teži. Pogotovo što želi da osnuje svoju porodicu i da i njegova deca rastu u prirodnom okruženju, domaćinskoj kući ceneći prave vrednosti i seoski život.
Tamara Gnip
