U jeku priprema za prolećnu setvu, država je aktivirala jedan od najznačajnijih mehanizama podrške primarnoj proizvodnji - Javni poziv za podsticaje po hektaru. Time će se na račune proizvođača preliti više od 36 milijardi dinara, čime se direktno utiče na likvidnost više od 350.000 gazdinstava. U ekskluzivnom razgovoru sa ministrom poljoprivrede, prof. dr Draganom Glamočićem, istražujemo kako će stroža kontrola trošenja budžetskih sredstava, povoljne kreditne linije sa kamatama od nula do tri odsto, i nova Strategija poljoprivrednog razvoja transformisati domaći agrar. Od rešavanja krize u mlečnom sektoru i pregovora sa Evropskom unijom o prelevmanima, do digitalizacije i zaštite domaćeg porekla kroz brend 100% iz Srbije“, ministar govori planiranim koracima za postizanje potpune prehrambene sigurnosti i jačanja konkurentnosti naših proizvođača na globalnom tržištu.
U SKLADU SA PLANOM JAVNIH POZIVA, U PONEDELJAK JE RASPISAN POZIV ZA PODSTICAJE PO HEKTARU. KOLIKO JE OVA MERA ZNAČAJNA ZA STABILNOST BILJNE PROIZVODNJE I LIKVIDNOST GAZDINSTAVA?
- Podsticaj po hektaru je osnova stabilnosti ratarske proizvodnje. Govorimo o meri koja obuhvata više od dva miliona hektara obradivog zemljišta i preko 350.000 registrovanih poljoprivrednih gazdinstava. Iznos podsticaja ostaje 18.000 dinara po hektaru, što znači da će u sistem biljne proizvodnje biti uplaćeno više od 36 milijardi dinara direktne podrške. Ta sredstva dolaze u ključnom momentu, u vreme setve i intenzivnih agrotehničkih radova kada su troškovi najveći. Samo za osnovni repromaterijal po hektaru ratarske proizvodnje potrebno je od 40.000 do 60.000 dinara, u zavisnosti od biljne vrste. Država ovom merom pokriva značajan deo tih troškova i omogućava poljoprivrednicima da ne ulaze u skupe kratkoročne kredite. Važno je da naglasim da će se podsticaji pravdati računima za seme, sadni materijal, đubrivo i za sredstva za zaštitu bilja. To znači da novac ide direktno u proizvodnju i da imamo jasnu vezu između državne podrške i povećanja prinosa i kvaliteta, objašnjava prof. dr Glamočić.
POLJOPRIVREDNICIMA SU NA RASPOLAGANJU I POVOLJNE KREDITNE LINIJE. NA KOJI NAČIN ĆE TO DOPRINETI UNAPREĐENJU PROIZVODNJE?
- Pored direktnih podsticaja, obezbedili smo i kreditne linije sa kamatom od jedan do tri odsto na godišnjem nivou, uz rok otplate do tri godine. Za mlade do 40 godina i žene, fiksna kamatna stopa je jedan odsto, dok je za nabavku đubriva kamata nula odsto.
To omogućava poljoprivrednicima da ulažu u razvoj stočarstva, ratarstva, voćarstva, vinogradarstva, povrtarstva i cvećarstva, da imaju investiciona ulaganja u poljoprivrednu mehanizaciju i opremu,
i nabavku hrane za životinje. Cilj nam je da krediti služe za razvoj i podizanje konkurentnosti.
KAKO OCENJUJETE TRENUTNU SITUACIJU U MLEČNOM SEKTORU I ŠTA OČEKUJETE OD SASTANKA SA PREDSTAVNICIMA EU U VEZI SA PRELEVMANIMA?
- Mlečni sektor je jedan od strateški važnih. Srbija godišnje proizvede više od milijardu litara mleka. Suočeni smo sa pritiskom uvoza, posebno mleka u prahu i određenih mlečnih proizvoda, što direktno utiče na cenu sirovog mleka. Iz tog razloga smo pokrenuli razgovore o prelevmanima, s ciljem da sprečimo nelojalnu konkurenciju i zaštitimo domaću proizvodnju. Naš stav je jasan – tržište mora biti otvoreno, ali fer. Očekujem da razgovori sa predstavnicima EU dovedu do rešenja koje će biti u skladu sa međunarodnim obavezama, ali će istovremeno omogućiti stabilizaciju domaćeg tržišta. Za domaće proizvođače to znači sigurniji otkup, manje oscilacije cena i jasniju tržišnu perspektivu.
DA LI ĆE STROŽA KONTROLA I PRAVDANJE PODSTICAJA U STOČARSTVU DONETI REZULTAT?
- Srbija izdvaja značajna sredstva za stočarstvo – 55.000 dinara po umatičenoj kravi, 22.000 dinara po tovnom grlu junadi, 10.000 dinara za kvalitetna priplodna grla koza i ovaca, dodatnih 100.000 dinara po umatičenoj prvotelki,18.000 po kvalitetnoj priplodnoj krmači i nerastu, 3.000 dinara po utovljenom jagnjetu i jaretu i 1.500 dinara po utovljenoj svinji.
Kada su podsticaji visoki, kontrola mora biti jasna i efikasna. Stroži sistem pravdanja i terenske kontrole omogućiće da novac ide isključivo onima koji stvarno proizvode. Očekujemo da to dovede do realnog rasta stočnog fonda i povećanja domaće proizvodnje mesa i mleka u naredne tri godine.
KAKO KOMENTARIŠETE AKTUELNE PROTESTE POLJOPRIVREDNIKA? POSTOJI LI PROSTOR ZA DIJALOG?
- Poljoprivrednici imaju pravo da izraze stav. Međutim, rešenje nije u blokadama već u razgovoru. Ministarstvo je isplatilo više od 105 milijardi dinara podsticaja u prethodnoj godini, što pokazuje da sistem funkcioniše. Prostor za dijalog postoji i uvek će postojati. Ali razgovor mora biti zasnovan na činjenicama i realnim mogućnostima budžeta, uz poštovanje domaćih propisa i međunarodnih obaveza. Država nema magični štapić da ispunjava nemoguće zahteve, kao što je potpuna zabrana uvoza.
Ipak, još jednom bih naglasio da su vrata Ministarstva otvorena za dijalog i zajednički rad na pronalaženju rešenja za izazove. Naš cilj je stabilizacija proizvodnje i tržišta, a ne produbljivanje podela.
ŠTA OČEKUJETE OD POJAČANIH KONTROLA KVALITETA I OZNAČAVANJA 100% IZ SRBIJE? DA LI JE REŠENJE U UDRUŽIVANJU I PRERADI?
- Pojačane kontrole i jasno označavanje porekla imaju cilj da zaštite domaćeg proizvođača. Srbija ima potencijal da poveća izvoz finalnih proizvoda, a ne samo sirovina. Dodata vrednost je ključ. Kada se voće preradi u sok, džem ili zamrznuti finalni proizvod, vrednost raste i do tri puta. Kada se mleko preradi u sir, vrednost po litru se udvostručuje.
Udruživanje kroz zadruge i proizvođačke organizacije omogućava jači nastup na tržištu, niže troškove i stabilnije cene.
KADA SE OČEKUJE USVAJANJE STRATEGIJE POLJOPRIVREDE I ŠTA ONA DONOSI?
- Usvajanje nove Strategije poljoprivrede i ruralnog razvoja Republike Srbije očekuje se u prvom kvartalu 2026. godine. „Obnova prehrambenog suvereniteta“ kao opšti cilj nove strategije znači jačanje sposobnosti Republike Srbije da, u uslovima sve učestalijih kriza, očuva stabilnost ponude hrane, zaštiti domaću proizvodnju i istovremeno vrati poziciju koju je nekada imala kao pouzdan i konkurentan proizvođač hrane - i za sopstvene potrebe i za izvoz. Poseban naglasak stavlja se na jačanje konkurentnosti poljoprivrede, zaštitu malih gazdinstava, ulaganja u produktivnost, prerađivačke kapacitete i organizaciju proizvodnje, a pre svega u kontekstu da domaći proizvođači u trenutku ulaska u EU budu u poziciji da ravnopravno učestvuju na jedinstvenom tržištu.
Krajnji cilj je jednostavan: stabilna domaća proizvodnja, veća dodata vrednost, jači izvoz i sigurna hrana za građane Srbije, zaključio je prof. dr Dragan Glamočić.
Poruka ministra je nedvosmislena i jasna: država ostaje pouzdan partner onima koji proizvode, ali uz stroži nadzor nad svakim uloženim dinarom. Ključ opstanka i napretka leži u podizanju dodate vrednosti kroz preradu i udruživanje, dok nova Strategija, postavlja temelj za ono što je najvažnije – prepoznavanje poljoprivrede kao snažnog motora ekonomskog suvereniteta Srbije.
A.Milić
Foto: Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede
