U okviru javne rasprave o Predlogu strategije poljoprivrede i ruralnog razvoja Republike Srbije za period 2026–2034. godine, u Beogradu je održan okrugli sto na kojem su predstavljena ključna rešenja ovog dokumenta.
Prof. dr Tatjana Brankov, posebni savetnik ministra, istakla je da je struktura Predloga strategije u potpunosti usklađena sa zakonskim okvirom, te da su jasno definisani vizija, opšti cilj i šest posebnih ciljeva razvoja poljoprivrede i ruralnih područja.
Pročitaj još:Falsifikovanje meda uskoro postaje krivično delo?
-Javne konsultacije su već sprovedene u decembru 2025. godine, a nacrt je razmatran i na sednici Odbora za poljoprivredu Narodne skupštine, koji je većinom glasova podržao ovaj dokument. Tokom konsultacija identifikovano je 18 primedbi, od kojih je većina usvojena, čime je tekst dodatno unapređen, navela je Brankov.
Prema njenim rečima, javna rasprava traje do 30. marta 2026. godine i svi zainteresovani imaju mogućnost da dostave svoje predloge i sugestije.
Jedna od najznačajnijih novina odnosi se na organsku proizvodnju, čija je uloga dodatno ojačana, kao i na razvoj bio-distrikata. Organska proizvodnja je sada jasnije povezana sa zaštitom životne sredine, klimatskim promenama, biodiverzitetom, javnim zdravljem i ruralnim razvojem. Razmatra se i uvođenje dodatnih podsticaja, posebno u zaštićenim područjima, kao i veće uključivanje organizacija iz ovog sektora kao partnera Ministarstva.
Brankov je ukazala i na značaj jačanja uloge lokalnih samouprava i lokalnih akcionih grupa, kao i na unapređenje politika ruralnog razvoja kroz nacionalne programe i IPARD.
Posebna pažnja posvećena je pčelarstvu, sa ciljem očuvanja zdravlja pčela, biodiverziteta i smanjenja upotrebe hemijskih sredstava. Predložen je i pilot-program prirodnog pčelarstva, uz naučni nadzor, kao i uvođenje digitalnih rešenja za praćenje proizvodnje i porekla meda.
Pročitaj još:Organska proizvodnja u Subotici u usponu
Strategija obuhvata i mere za očuvanje autohtonih rasa, podršku mladima u poljoprivredi, razvoj stočarstva, kao i unapređenje direktne prodaje proizvoda „sa praga“. Takođe je predloženo osnivanje Saveta za zaštitu poljoprivrednog zemljišta i uvođenje zvanja ovlašćenog agronoma, uz dalje unapređenje vodoprivrede, naročito u kontekstu upravljanja vodnim resursima u uslovima klimatskih izazova.
Kako je naglašeno, pojedini predlozi koji se odnose na detaljne finansijske i regulatorne mehanizme nisu prihvaćeni, budući da strategija predstavlja okvirni dokument, dok će se konkretne mere razrađivati kroz posebne programe i zakonska rešenja.
„Ulazimo u drugu fazu javne rasprave i nastavićemo da pažljivo analiziramo sve pristigle predloge“, poručila je Brankov.
Učesnici diskusije ocenili su da je nacrt strategije sveobuhvatniji u odnosu na prethodne, ali su ukazali na potrebu dodatne razrade pojedinih oblasti, posebno u sektoru proizvodnje mleka i položaja malih proizvođača.
