Aleksandra Moravčevića svi znaju kao voćara, iako je po zanimanju magistar prava. Takav životni zaokret ne čudi, s obzirom na to da potiče iz voćarskog kraja – čuvene Zaklopače, sela poznatog po plantažnim zasadima kajsija u opštini Grocka, za koju se u žargonu kaže da je „Mala Kalifornija“. Nekada su se ovde sva domaćinstva bavila voćarstvom, a danas svega tridesetak porodica. Odrastajući uz oca i dedu, koji su bili voćari, i Aleksandar je izabrao isti put.
Znao je da se tradicija ne napušta, već neguje. Zajedno sa bratom Miroslavom upustio se u voćarsku proizvodnju, sa željom da bude što uspešniji. Uzor mu je poljsko voćarstvo, koje je imao priliku da upozna tokom više boravaka u toj baltičkoj zemlji. Tamo se, kako kaže, uverio u savremenost i rodnost zasada, ali i efikasnost zaštitnih mera poput frost boostera u borbi protiv ranih prolećnih mrazeva.
– Zahvaljujući uvođenju zaštitnih mera, prvenstveno frost boostera, štete su izbegnute, i to je put kojim treba ići – smatra Moravčević.
Na njihovom gazdinstvu, koje se prostire na oko 16 hektara, takve mere su od posebnog značaja, jer voćarska proizvodnja ne trpi greške. Najzastupljenija je kajsija na 7,5 hektara, zatim trešnja na tri hektara, vinograd na 1,2 hektara, dok se na preostaloj površini gaji jabuka.
Zasadi su poluintenzivni i još uvek nemaju protivgradne mreže ni sistem za navodnjavanje, što predstavlja jedan od ključnih izazova. Tokom decenija, od 1950. do danas, porodica Moravčević kontinuirano ulaže u mehanizaciju i proširenje zasada, s ciljem unapređenja proizvodnje.
Značajnu podršku u tome pružaju subvencije resornog ministarstva i Grada Beograda. Moravčevići su uz pomoć grada nabavili plastenik, traktor i priključnu mehanizaciju, a subvencije koriste još od 2014. godine.
Plastenička proizvodnja organizovana je na 15 ari, gde se gaje paradajz i paprika, kao vid sigurnosti u slučaju da voće strada usled mraza ili drugih vremenskih nepogoda. Njihovo povrće je prepoznato po kvalitetu i minimalnoj upotrebi hemijskih sredstava, pa kupci često dolaze direktno na imanje i sami beru proizvode. Redovno prodajno mesto im je tezga na Dušanovačkoj pijaci u Beogradu.
U poslednje dve godine, prolećni mrazevi znatno su smanjili prinose. Umesto uobičajenih oko 100 tona kajsije, prošle godine ubrano je svega 30 tona, pa angažovanje berača nije bilo potrebno.
Sve izraženije klimatske promene nameću potrebu za dodatnim ulaganjima u zaštitne sisteme. Moravčevići razmišljaju o nabavci frost boostera, ali su investicije visoke i bez institucionalne podrške teško ostvarive.
U toku je rezidba voćnjaka, a zahvaljujući podršci Grada Beograda nabavili su i električne voćarske makaze koje povećavaju učinak i do 30 odsto. Zahvaljujući tome, radove obavljaju samostalno, bez dodatne radne snage.
U proizvodnji nastoje da smanje upotrebu hemijskih sredstava i više se oslanjaju na mehaničke mere. Svake četvrte godine u voćnjake unose stajnjak koji nabavljaju u okolini Smedereva.
Ipak, zabrinutost postoji kada je reč o budućnosti proizvodnje jabuka. Zasadi stari između osam i deset godina podignuti su uz velika ulaganja, ali je smanjen izvoz otežao plasman. Kao jedno od rešenja, Moravčevići vide izgradnju savremene hladnjače, jer bez adekvatnog skladištenja nema ozbiljnog napretka.
Veliki značaj imaju i stručne ekskurzije, posebno u Italiju, gde se na terenu upoznaju sa savremenim praksama i tehnologijama u voćarstvu.
Moravčević ističe da im podrška Grada Beograda mnogo znači, kako za unapređenje proizvodnje, tako i za lakši plasman kvalitetnih proizvoda na tržištu.
Tamara Gnip
Projekat „Selo juče, danas i sutra – život sela na području lokalnih samouprava Beograda“ sufinansiran je iz budžeta Grada Beograda, Gradske uprave grada Beograda – Sekretarijata za informisanje. Stavovi izneti u projektu ne moraju nužno odražavati stavove organa koji je dodelio sredstva.
669519497885b9c025270d411786109076160.webp)