Većina ljudi, kada pomenete glodare, prvu asocijaciju nađu u miševima i pacovima, koji su u najbolju ruku nesimpatični i štetni, uništavaju useve, prenose zarazne bolesti, a nekada su, podsećanja radi, prenosili crnu smrt – kugu. Od skoro tri hiljade vrsta raznih glodara, koji obitavaju na planeti Zemlji, postoji jedan mali simpatični dugorepi, koji je toliko umiljat nama ljudima da ga bez problema stavljamo na etiketu eurokrema, pastu za zube, ili se nađe kao glavna uloga u crtaću. Setimo se veseljaka Čipa i Dejla. Veverica je glodar koji je najviše prirastao uz srce ljudi, te se ta nevelika životinjica ponekad drži i kao kućni ljubimac, jer ako se uhvate kao mlade, mogu se pripitomiti, a ponosnom vlasniku taj zubati dugorepan prirediće mnogo radosti.
Stanovnik mnogih meridijana
Veverice žive u čitavoj Evropi, u Sibiru i srednjoj Aziji, odnosno svugde gde ima drveća. Ova životinjica najviše voli senovite visoke šume, u kojima nalazi sklonište i obilje hrane. Ima vitko i zdepasto telo, može izrasti i do 40 cm, od čega skoro polovina otpada na rep, dok težina varira od 250 do 350 grama, što zavisi od klimatskih uslova i vrste hrane koju može naći u svom staništu. Iako naoko izgleda lagana, prosečnoj veverici nedeljno treba oko dva kilograma hrane, a glavne poslastice su joj lešnik i orah. Glavna stavka na meniju je šišarka jele i bora, pri čemu je najslađi deo onaj u jezgru. Osim toga, hrani se i gljivama, jagodama, grančicama i pupoljcima. Često jede i jaja, kao i manje ptice koje može da uhvati, a poznato je da ponekad nasrne i na veće ptice kada oseti veliku glad. Veverice ne podnose gorke plodove, kao što je badem. Ako pojedu samo dva ploda te biljke, lako se mogu otrovati i uginuti.
Pročitaj još: Jazavac pred sudom
Vešt penjač
Kako samo ime kaže, veverica je životinja koja uživa u veranju, penjanju, i skakanju po drveću, u čemu joj nema premca, a to je moguće zahvaljujući jakim i oštrim noktima. Prednji par nogu kraći je od stražnjeg, a oči su simpatične, živahne, krupne i crne, dok na ušima pojedine podvrste imaju karakterističan čuperak. Veverica se lako prepoznaje po velikom i gracioznom repu, koji joj pomaže kada skače sa drveta na drvo, u čemu je veoma vešta, a te akrobacije pravi su praznik za oči. Boja dlake je u mnogobrojnim nijansama, od crvene do tamne. Zimi je kod nas tamnije boje nego leti, dok je u severnim zemljama uglavnom bela, zbog bolje kamuflaže. Živi u krošnjama drveća, a obično za stanište izabere napušteno gnezdo ptice ili razne šupljine u drveću, koje preuredi za svoje potrebe. Pari se više puta u toku godine, a ženka okoti do sedam mladunaca koji su slepi 12 dana. Mladunci sisaju oko četiri do pet nedelja, osamostaljuju se nakon osam nedelja, a punu polnu zrelost dostižu sa godinu dana života.
669519497885b9c025270d411742381977363.webp)
Autor fotografije: Vladimir Barović
Naš komšija
Veverica živi u svim našim šumama, posebno onim u brdskim predelima, a nije retkost ni da je vidite u gradu, po parkovima i drvoredima, posebno ako su posađeni bor, smrča ili jela. Osim što akrobatskim veštinama zabavlja decu, jer ima izrazito veselu narav, veverica se lako i brzo prilagodila urbanim uslovima, te je tako primećeno da neretko pravi svoje stanište u zapuštenim dimnjacima, ili krovovima napuštenih baraka i šupa. U veseloj igri ovih repatih vragolana treba uživati sa izvesne distance, jer iako su to naši drugari iz crtaća, ipak se radi o divljim životinjama koje su deo prirode i čija ćud je teško predvidljiva.
Pročitaj još: Lukava lisica utkana u lovačke priče
Lov na vevericu
Iako kod nas nije rasprostranjen lov na vevericu, ona se lovi pomoću psa koji je markira na drvetu, a sezona lova je od 1. avgusta do 29. februara. Veverica zbog svoje okretnosti nema puno neprijatelja koji je mogu stići, ako se izuzme kuna zlatica, koja je isto tako spretna i brza kao i ova životinjica. Mlade i neiskusne veverice rado vreba i lisica, neprijatelj je i čovek koji se upušta u lov zbog bogatog i skupocenog krzna, kao i mesa koje se u nekim zemljama smatra za pravi delikates, jer je veoma ukusno i, po oceni stručnjaka, pomalo podseća na pileće belo meso. Od njenog bogatog krzna prave se visokokvalitetne bunde i šubare, i zbog toga se po nekim procenama oko dva miliona veverica svake godine ulovi samo u Sibiru, u komercijalne svrhe. U poslednje vreme, kada su veverice u pitanju, sve je popularnije posmatrati dogledom te male vesele životinjice i fotografisati ih, jer one svojom živahnom igrom i vratolomijama na drveću uveseljavaju gledaoce i podsećaju nas koliko je bogatstvo, lepota i raznovrsnost živog sveta u našoj zemlji.
Tekst i foto:
Prof. dr Vladimir Barović
Filozofski fakultet, Novi Sad
