Uprkos brojnim apelima nadležnih i ove jeseni smo svedoci brojnih njiva koje gore te se vrlo lako možete naći u oblaku dima. Ipak, to što ćete se naći u oblaku dima i nije tako velika posledica, ali posledice koje paljenje strništa ostavlja na zemljište to jest biljni i životinjski svet u njemu su nemerljive i dugotrajne.
Paljenje žetvenih ostataka, kako je navedeno u saopštenju Ministarstva poljoprivrede, na otvorenom davnašnja je primitivna agrotehnička mera kojoj poljoprivrednici protivzakonito pribegavaju kako bi izbegli neophodne troškove, ali umesto ušteda, stvaraju veliku opasnost za okolinu, zagađuju životnu sredinu, nanose štetu poljoprivrednom zemljištu i ugrožavaju sveukupan biodiverzitet. Vatra namerno potpaljena na usevima, lako se proširi i preraste u požar većih razmera. Prema podacima Ministarstva unutrašnjih poslova, u poslednjih pet godina registrovano je preko 63.000 požara na otvorenom, među kojima i požari koji su izazvani paljenjem strnjike. Poljoprivredna inspekcija je, tokom 2018. godine, sprovodeći kontrolu spaljivanja organskih ostataka posle žetve useva, utvrdila da su na više od 500 hektara poljoprivrednog zemljišta spaljivani žetveni ostaci. U 2018. godini požar nastao paljenjem biljnih ostataka na usevima proširio se na oko 880 hektara Specijalnog rezervata prirode „Stari Begej - Carska bara“, preteći da uništi floru i faunu nacionalnog i međunarodno značajnog zaštićenog područja.
Zbog učestale pojave paljenja žetvenih ostataka na njivama širom zemlje ove jeseni Ministarstvo zaštite životne sredine je zajedno sa Programom Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) i Lovačkim savezom Srbije organizovalo kampanju koja ima za cilj da pobudi pažnju javnosti o velikoj opasnosti i potencijalnoj šteti koju može prouzrokovati praksa nesavesnog spaljivanja strnjike na otvorenom prostoru, uz apel na građane da se ovakve protivzakonite i po društvo i prirodu štetne akcije više ne dešavaju.
Spaljivanje žetvenih ostataka na otvorenom je strogo zabranjeno po osnovu više zakona, ali za prestanak ovakve zabranjene i izuzetno štetne prakse potrebno je jačanje svesti javnosti, razumevanja da je savesno i odgovorno ponašanje pojedinca osnov naše bezbednosti i zaštite biodiverziteta Srbije. U okviru kampanje, Ministarstvo zaštite životne sredine zajedno sa Lovačkim savezom Srbije organizuje i edukativne skupove.
669519497885b9c025270d411786109076160.webp)