Dok se većina poljoprivrednika u banatskoj ravnici tradicionalno oslanja na ratarstvo, jedan domaćin iz Iđoša kod Kikinde odlučio je da svoju budućnost potraži u - šumi. Radivoj Lagundžin postao je prepoznatljivo ime u svetu rasadničarstva, a njegov najnoviji poduhvat od čak stotinu hiljada zasađenih sadnica bagrema privlači pažnju, ne samo zbog ekonomskog potencijala, već i kao značajan ekološki doprinos pošumljavanju Vojvodine.
Pročitaj više:Prolećni radovi u lovištu
U selu Iđoš, tamo gde Kikindu nebo spaja sa nepreglednim njivama, krije se priča o viziji, upornosti i zelenilu. Dok se mnogi u ovom kraju oslanjaju isključivo na tradicionalno ratarstvo, Radivoj Lagundžin postao je prepoznatljivo ime u svetu rasadničarstva, a njegov poduhvat od 100.000 zasađenih sadnica bagrema nije samo poljoprivredni uspeh, već i ekološki podvig vredan divljenja, prenosi RTV.
- Obožavamo drveće, sadimo i proizvodimo sve vrste. Između ostalog i bagrem koji nije autohtona vrsta, ali je se kod nas nalazi već 300 godina. Jako je zahvalan za gajenje, a višestruko koristan. Tako da se nešto i zaradi, a i proizvodimo ono što volimo, kaže Radivoj Lagundžin.
Redovi mladih sadnica protežu se dokle pogled seže. Zašto baš bagrem? Odgovor je jednostavan - praktičnost i potražnja. Bagrem je na našim prostorima nezamenljiv, najbolje je ogrevno drvo koje gori čak i kada je vlažno, idealna biljka za pošumljavanje i sprečavanje erozije zemljišta, ali i osnova za najkvalitetniji med. Radivoj je uspeo da spoji tradicionalno iskustvo sa modernim pristupom proizvodnji.
- Pogotovo što cveta u maju. Pčele ga obožavaju, a med od bagrema je jako kvalitetan. Bagrem je drvo koje je simbol opstanka, kada sve drugo propada, on uvek raste i napreduje, kaže Lagundžin.
Pročitaj više:Kikindski pčelari se bore za opstanak
Novi poduhvat je dokaz da banatska crnica, u rukama čoveka koji je voli i poštuje, može da iznedri čitave šume. Ako vas put nanese u okolinu Kikinde, potražite rasadničare - miris buduće bagremove šume nepogrešivo će vas odvesti do njih.
