Manje iskusni lovci smatraju da je proleće deo godine kada nema nekih većih aktivnosti u lovištu i lovačkim organizacijama, ali varaju se. Posle teške i iscrpljujuće zime, svaki lovac mora biti svestan da se u rano proleće obavljaju važnenj radnje koje se moraju obaviti pre početka lovne sezone. Početkom proleća lovište se polako budi iz perioda zimskog mirovanja, a divljač počinje sa intenzivnijim kretanjem. Počinju se javljati i prva ovogodišnja legla zečeva (kada su zime blage prva njihova legla javljaju se krajem januara).
Pročitaj više:AP Vojvodina raspisala konkurs za razvoj lovstva
Nastavak prihrane divljači
Iako se smatra da čim prođe zima ne treba vršiti prihranu, to je greška jer se određena divljač u tom periodu počinje pariti, te im je u lovištu neophodna dodatno izneta hrana. Lovačka društva treba fazanima da iznose zrnastu hranu jer ako je ne bude u dovoljnoj količini divljač će u potrazi za njom odlutati dalje od našeg lovnog terena. Za krupniju divljač kao što je jelenska i srneća još uvek treba iznositi seno jer nagli prelaz sa suve hrane na zelenu, može dovesti do problema sa organima za varenje, što može dovesti do gubitaka tj. uginuća.
Odstrel predatora
U prolećnim mesecima kada se značajan broj divljači pari i priprema gnezda, najveću opasnost predstavljaju predatori te je potrebno da se organizuje lov na one vrste koje su van režima zaštite i lovostaja. Takođe se mora obratiti pažnja da se u saradnji sa nadležnim komunalnim službama iz lovišta udalje (na zakonski propisan i human način) psi i mačke bez vlasnika, koji lutaju lovištem i u nedostatku hrane uništavaju mladunce, što je na žalost čest slučaj. Kada se vrši čekanje predatora koji su van lovostaja vreme se može pametno iskoristiti tako što će se osmotriti lokacija srndaća koji su predviđeni za prolećni takozvani "turistički“ ili trofejni odstrel.
Čišćenje lovišta od smeća
Iako nas, baba Marta, često iznenadi snegom i lošim vremenom, obaveza lovaca je da i to vreme iskoriste i organizuju radnu akciju u cilju sakupljanja smeća iz lovišta. Poznato je da razni izletnici, šetači, planinari,a i pojedini nesavesni poljoprivrednici pa i lovci, u lovištu odbacuju razne limenke, amabalažu, pet boce, kese i drugo smeće. To ne samo da pruža ružan izgled prirodnog okruženja i zagađuje okolinu, već može dovesti do uginuća divljači koje je u potrazi za hranom, a nije nenaviklo na proizvode iz ljudske produkcije (zaglavi se na glavi kesa, obmota oko glave). Zato je čišćenje lovišta od smeća ne samo promotivna akcija koja predstavlja lovce kao istinske ekologe, već i realna potreba i dokaz da su to pripadnici organizacije koja brine o očuvanju biodiverziteta i čistog prirodnog okruženja.
Brojanje divljači i popravka dotrajalih čeka
Jedna od najvažnijih mera u proleće je postupak brojanja divljači, što je zakonska obaveza svakog lovačkog društva kako bi se ustanovilo pravo stanje na terenu. To je aktivnost u kojoj treba da učestvuju svi aktivni lovci uz rukovođenje tom radnjom od strane stručnih i osposobljenih lovnih radnika. Takođe je od velikog značaja popravak čeka koje su usled snegova, kiše i loših zimskih uslova dotrajale. To je važna aktivnost, zato što nam baš te čeke trebaju kada krene prolećni odstrel srndaća, a njihovo (ne)održavanje može uticati ne samo na bezbednost već i na opšti utisak koji će sobom poneti lovci-turisti iz našeg lovišta.
Za popravak čeka u lovištu važi stara izreka: malo košta a puno znači! Zato treba uzeti alat u ruke i uz nešto materijala i želje za radom, mogu se brzo i lepo urediti i popraviti, a još kada se ofarbaju u zelenu boju, milina ih je osvežene i sređene videti kako dominiraju lovištem.
Pročitaj više: Fazanerija sigurno mesto za opstanak populacije
Opasnost od požara
Na kraju treba obratiti pažnju posebno u lovnim revirima koji su obrasli šikarom, trskom i visokom suvom travom na opasnost od pojave požara. Naši poljoprivrednici neretko pale površine obrasle strnjikom, trskom i drugim niskim rastinjem, a nestručna kontrola vatre, uz nepovoljne atmosferske prilike i vetar može lako dovesti do ozbiljnog požara u lovištu. Ako se požari ne uoče na vreme i ugase oni mogu ostaviti značajne posledice na fond divljači, posebno na mlade jedinke koje nisu u stanju da se bežanjem izvuku sa terena na koji ide vatrena stihija.
U prolećno uređenje lovišta može se ubrojati i sadnja remiza odnosno pošumljavanje terena (na onim mestima gde je to moguće i prihvatljivo), za šta je ovaj period godine izuzetno povoljan i preporučljiv. Remize su važne i poželjne posebno u ravničarskim lovištima i terenima gde nema samonikle šume, jer divljač u tim šumskim pojasevima može da se sakrije od predatora ali i loših vremenskih uslova tokom zime, kada takav zaklon puno znači da jedinke plemenite divljači opstanu i ostanu u našem lovištu.
Zato dragi lovci, proleće je pravo vreme da se zasuču rukavi i budete aktivni u vašim lovačkim društvima, radni i složni, jer naš narod mudro kaže: "Dobra kuća se po vrednom domaćinu poznaje.“
Prof. dr Vladimir Barović
Filozofski fakultet, Novi Sad
