Lanci supermarketa doneli su nam mogućnost da kupujemo brzo i sve na jednom mestu, ostvarujemo popuste i bonuse. Mame nas da kupimo više, jer je nešto na popustu. Zatrebaće kasnije, mislimo. Ono što smo izgubili dolaskom velikih prodavnica je veza sa proizvođačima, pre svega hrane i uglavnom ne znamo odakle su namirnice koje kupujemo i jedemo, niti kakav je tačno njihov kvalitet. Vojislav Vlahović, rodom iz Sopota, prepoznao je ovaj problem i odlučio da svoj posao utemelji na njegovom rešavanju. Na Kosmaju, u mestu Nemenikuće, podigao je plantažu na površini od 6,5 hektara, gde sa svojim timom proizvodi borovnice, jagode, maline i kupine. Voće, i sveže i prerađeno, pod brendom ''Beobašta'' isključivo dostavlja na adrese potrošača. Čitava proizvodnja je pod budnim okom stručnjaka, tako da kupci ne samo da znaju od koga kupuju nego i šta kupuju.
Vojislav je u poljoprivredu ušao sa vrlo malo iskustva, jer je po struci ekonomista. Završio je srednju ekonomsku školu u Sopotu, a potom i državni Univerzitet u Koloradu u Americi, smer biznis, računovodstvo i preduzetništvo.
Autor fotografije: Aleksandra Milić
– Na poslednjoj godini fakulteta, 2013. godine, počeo sam da čitam o borovnici i veoma sam se zainteresovao za njen uzgoj. Odlučio sam da podignem plantažu, ali je tih godina dosta ljudi uradilo isto. To je dovelo do velike ponude i pada cena u tradicionalnim kanalima distribucije preko otkupljivača. Nakon toga počeo sam da tražim način kako da komercijalizujem domaćinstvo i tako je nastala ''Beobašta'', priča u koju smo uključili i proizvodnju drugog voća, ali i otkup voća i povrća i preradu. Često eksperimentišemo stvarajući nove proizvode. Bude tu i grešaka, ali napredujemo u nameri da diverzifikujemo proizvodnju i jače vežemo kupce za sebe, priča Vojislav.
Naš sagovornik se nije tu zaustavio. Shvatio je da svoje proizvode ne mora da plasira klasičnom distribucijom, već direktno kupcima. Objašnjava da su kao tim doneli odluku da proizvodi ''Beobašte'', s obzirom na kvalitet, zaslužuju veću cenu i bolji tretman, te da ih treba direktno predstaviti kupcima. Dostavu su počeli da rade 2019. godine i bili su pioniri u ovom poslu.
– Tada sam mislio da smo bukvalno cementirali lidersku poziciju u ovom poslu, ali došla je korona i svi su počeli da rade preko društvenih mreža i direktnu dostavu. Nije nas to poremetilo, naprotiv. Korona nam je dala podstrek da još više napredujemo. Sarađujemo sa marketinškom agencijom koja nas oglašava na društvenim mrežama i pomaže da dođemo do kupaca. Mislim da ima mesta za sve male proizvođače koji rade na sličan način kao mi. Srbija je poljoprivredna zemlja, i ranije smo poznavali ljude sa sela koji proizvode hranu. Sada se to ponovo vraća. Smatram da ne treba težiti nekom ogromnom rastu proizvodnje i komercijalizaciji već raditi korektno i živeti od svog rada, bez posrednika u prodaji, objašnjava Vlahović.
Tim ovog mladog preduzetnika napravio je još jedan iskorak u poslu u želji da se što više približe kupcima. Ne samo da donose hranu na adrese kupaca nego im i omogućavaju da posete plantažu, sami uberu voće i vide na koji način se proizvodi.
Aplicirali su i za dobijanje sredstava na konkursu Svetske banke, a planiraju i da učestvuju u IPARD programu. Cilj je da unaprede preradne kapacitete, ali i da izgrade turistički kompleks u kojem će moći da ugoste kupce i njihove porodice i omoguće im da provedu čitav dan na plantaži.
669519497885b9c025270d411786109076160.webp)