Biljana Božanić Tanjga: Ruža je važan faktor u bioekonomiji

Ho­land­ska kom­pa­ni­ja Phe­no Ge­no Ro­ses, po­če­la je svoj raz­voj kao ma­li po­ro­dič­ni ra­sad­nik, ko­ji se ba­vio ko­mer­ci­jal­nim ga­je­njem ru­ža, dav­ne 1956. Pre­kret­ni­ca u raz­vo­ju bi­la je 2009. ka­da se for­mi­ra da­na­šnji ob­lik s ak­cen­tom na is­tra­ži­vač­kom i ople­me­nji­vač­kom ra­du. Pr­vi ko­ra­ci od li­cen­ci­ra­nja ge­net­skog ma­te­ri­ja­la, uvo­đe­nja no­vih bi­lja­ka, pred­sta­vlja­li su po­če­tak raz­vo­ja pre­po­zna­tlji­vog i po­u­zda­nog da­na­šnjeg bren­da. To­kom pro­te­kle dve de­ce­ni­je rad kom­pa­ni­je usme­ren je na ga­je­nje, is­tra­ži­va­nje i pro­iz­vod­nju ru­ža, ka­ko u Sr­bi­ji, ta­ko i u Ho­lan­di­ji. U že­lji da sa­zna­mo vi­še o to­me pi­ta­li smo MSc Bi­lja­nu Bo­ža­nić Tanj­ga, di­rek­tor­ku i osni­va­ča kom­pa­ni­je u Sr­bi­ji.

ŠTA OVU KU­ĆU IZ­DVA­JA U OD­NO­SU NA DRU­GE UZ­GA­JI­VA­ČE I OPLE­ME­NJI­VA­ČE RU­ŽA U EVRO­PI?

 - Phe­no Ge­no Ro­ses se iz­dva­ja ti­me što ru­žu ne po­sma­tra is­klju­či­vo kao or­na­men­tal­nu bilj­ku, već kao pa­žlji­vo di­zaj­ni­ran ge­no­tip u ko­me se in­te­gri­šu este­ti­ka, ge­ne­ti­ka, ot­por­nost i tr­ži­šna funk­ci­o­nal­nost.

Su­šti­na pri­stu­pa sa­dr­ža­na je u sa­mom ime­nu i ogle­da se u kon­cep­tu; phe­no + ge­no, od­no­sno u ba­lan­si­ra­noj in­ter­ak­ci­ji fe­no­ti­pa (iz­gled, mi­ris, cve­ta­nje) i ge­net­ske osno­ve, sa ci­ljem stva­ra­nja sta­bil­nih i du­go­traj­no vred­nih sor­ti. Fo­kus je na sa­vre­me­nim ba­šten­skim ru­ža­ma ko­je ob­je­di­nju­ju ot­por­nost na bo­le­sti, mi­ris, pri­la­go­đe­nost ur­ba­nim i odr­ži­vim si­ste­mi­ma i kon­ti­nu­i­ra­no cve­ta­nje.

ŠTA VAS LIČ­NO NAJ­VI­ŠE MO­TI­VI­ŠE U RA­DU SA RU­ŽA­MA?

- Mo­ti­va­ci­ja ni­je sa­mo stva­ra­nje no­ve sor­te, već raz­u­me­va­nje i pre­no­še­nje prin­ci­pa le­po­te i funk­ci­o­nal­no­sti, gde ru­ža po­sta­je ne­ka vr­sta ala­ta za du­blje po­ve­zi­va­nje čo­ve­ka sa pri­ro­dom.

Za me­ne lič­no, ru­ža i od­nos pre­ma njoj pre­va­zi­la­zi pro­fe­si­o­nal­ni i estet­ski okvir jer to po­sta­je in­te­gra­tiv­ni mo­del ko­ji po­ve­zu­je na­u­ku, emo­ci­ju i per­cep­ci­ju. Ople­me­nji­va­nje ru­ža je stva­ra­nje vred­no­sti kroz pri­ro­du, pu­tem ino­va­ci­ja i po­ve­zi­va­nja na­u­ke, umet­no­sti i dru­štve­nog uti­ca­ja. Za­go­vor­nik sam bi­o­lo­ški usme­re­ne se­lek­ci­je ko­ja in­te­gri­še mor­fo­lo­gi­ju, mi­ris, bi­o­ak­tiv­nost i funk­ci­o­nal­nu vred­nost cve­ta.

KO­JI SU NAJ­VE­ĆI IZA­ZO­VI U OPLE­ME­NJI­VA­NJU RU­ŽA DA­NAS?

- Naj­ve­ći iza­zo­vi u ople­me­nji­va­nju ru­ža le­že u uskla­đi­va­nju vi­še kom­plek­snih oso­bi­na u jed­nom ge­no­ti­pu. Po­treb­no je isto­vre­me­no po­sti­ći do­bar mi­ris, de­ko­ra­tiv­nost, ot­por­nost na bo­le­sti i kon­ti­nu­i­ra­no cve­ta­nje, ia­ko su ove oso­bi­ne če­sto u me­đu­sob­nom ge­ne­tič­kom an­ta­go­ni­zmu.

- Po­ve­zi­va­nje tra­di­ci­o­nal­nog uz­go­ja i sa­vre­me­ne na­u­ke u ople­me­nji­va­nju ru­ža je od su­štin­skog zna­ča­ja, jer omo­gu­ća­va pre­la­zak sa in­tu­i­tiv­ne na pre­ci­zno vo­đe­nu se­lek­ci­ju. Tra­di­ci­o­nal­ni pri­stup obez­be­đu­je is­ku­stvo, te­ren­sko zna­nje i pro­ce­nu ključ­nih oso­bi­na po­put ha­bi­tu­sa, ot­por­no­sti i de­ko­ra­tiv­no­sti. Sa dru­ge stra­ne sa­vre­me­ne me­to­de, uklju­ču­ju­ći he­mij­sku ka­rak­te­ri­za­ci­ju, omo­gu­ća­va­ju objek­ti­vi­za­ci­ju i ubr­za­nje se­lek­ci­o­nog pro­ce­sa. Nji­ho­va in­te­gra­ci­ja vo­di ka efi­ka­sni­jem iz­dva­ja­nju ge­no­ti­po­va sa ja­sno de­fi­ni­sa­nim funk­ci­o­nal­nim i estet­skim vred­no­sti­ma, sma­nje­nju vre­me­na ople­me­nji­va­nja i raz­vo­ju mul­ti­funk­ci­o­nal­nih sor­ti. Upra­vo ovaj si­ner­gij­ski pri­stup pred­sta­vlja osnov sa­vre­me­nog, bi­o­lo­ški usme­re­nog ople­me­nji­va­nja. Sve ve­ći zna­čaj do­bi­ja i po­vra­tak mi­ri­sa. Na­kon pe­ri­o­da u ko­me je bio za­ne­ma­ren, mi­ris po­no­vo po­sta­je ključ­ni kri­te­ri­jum, ali sa­da kao kom­plek­san sen­zor­ski i funk­ci­o­nal­ni atri­but, a ne sa­mo kao do­dat­na oso­bi­na.

KO­LI­KO NA­U­KA OMO­GU­ĆA­VA DA SE PRED­VI­DE KA­RAK­TE­RI­STI­KE BU­DU­ĆIH SOR­TI?

- Da­nas, na­u­ka zna­čaj­no po­ve­ća­va mo­guć­nost pred­vi­đa­nja ka­rak­te­ri­sti­ke bu­du­ćih sor­ti ru­ža, ali ne u ap­so­lut­nom smi­slu, već kao ve­ro­vat­no­ću za­sno­va­nu na po­da­ci­ma. Sa­vre­me­ni pri­stu­pi, po­put he­mij­ske ka­rak­te­ri­za­ci­je, pra­će­nja bi­o­ak­tiv­nih je­di­nje­nja, omo­gu­ća­va­ju da se već u ra­nim fa­za­ma se­lek­ci­je pre­po­zna­ju ge­no­ti­po­vi sa že­lje­nim pro­fi­lom: mi­ri­sa, fe­nol­nog sa­sta­va, ot­por­no­sti ili funk­ci­o­nal­ne vred­no­sti. Ti­me se zna­čaj­no sma­nju­je broj ne­iz­ve­snih kom­bi­na­ci­ja i ubr­za­va ople­me­nji­vač­ki pro­ces.

NJi­ho­va vred­nost ni­je sa­mo u iz­gle­du, već u to­me što pred­sta­vlja re­zul­tat bi­o­lo­ški usme­re­ne se­lek­ci­je, gde su mor­fo­lo­ške, sen­zor­ne i he­mij­ske oso­bi­ne iz­ba­lan­si­ra­ne. Upra­vo ta­kve sor­te su bu­duć­nost, jer ob­je­di­nju­ju le­po­tu, funk­ci­o­nal­nost i tr­ži­šni po­ten­ci­jal u je­din­stve­nu ce­li­nu.

KA­KO KLI­MAT­SKE PRO­ME­NE UTI­ČU NA RAZ­VOJ NO­VIH SOR­TI?

- Kli­mat­ske pro­me­ne di­rekt­no uti­ču na pra­vac ople­me­nji­va­nja ru­ža jer me­nja­ju uslo­ve u ko­ji­ma bilj­ke ra­stu i funk­ci­o­ni­šu. Sve iz­ra­že­ni­ji tem­pe­ra­tur­ni eks­tre­mi, su­ša i ne­pred­vi­di­ve pa­da­vi­ne zah­te­va­ju raz­voj sor­ti sa ve­ćom to­le­ran­ci­jom na stres i kon­ti­nu­i­ra­nim cve­ta­njem. Isto­vre­me­no, pro­me­nje­ni uslo­vi po­go­du­ju po­ja­vi no­vih ili agre­siv­ni­jih pa­to­ge­na, pa ot­por­nost na bo­le­sti po­sta­je ključ­ni se­lek­ci­o­ni kri­te­ri­jum. Kli­mat­ski stres uti­če i na kva­li­tet cve­ta, od­no­sno bo­ju, ve­li­či­nu, ali i he­mij­ski sa­stav, po­seb­no mi­ris i bi­o­ak­tiv­na je­di­nje­nja, što do­dat­no kom­pli­ku­je se­lek­ci­ju. U su­šti­ni, kli­mat­ske pro­me­ne po­me­ra­ju ople­me­nji­va­nje ka raz­vo­ju adap­tiv­nih sor­ti ko­je mo­gu za­dr­ža­ti estet­sku i funk­ci­o­nal­nu vred­nost u pro­men­lji­vim uslo­vi­ma.

KO­JI SU TRE­NUT­NO GLO­BAL­NI TREN­DO­VI U UZ­GO­JU I PO­TRO­ŠNJI RU­ŽA?

- Glo­bal­ni tren­do­vi u pro­iz­vod­nji i po­tro­šnji ru­ža ja­sno po­ka­zu­ju po­mak od kla­sič­ne or­na­men­tal­ne vred­no­sti ka odr­ži­vo­sti, funk­ci­o­nal­no­sti i is­ku­stvu ko­ri­sni­ka.

Do­dat­ni iza­zo­vi, uklju­ču­ju vra­ća­nje mi­ri­sa u mo­der­ne sor­te, pri­la­go­đa­va­nje kli­mat­skim pro­me­na­ma, kao i se­lek­ci­ju na odr­ži­vost uz sma­nje­nu upo­tre­bu he­mi­je.

Je­dan od naj­i­zra­že­ni­jih tren­do­va je odr­ži­vo ople­me­nji­va­nje tj se­lek­ci­ja sor­ti ko­je zah­te­va­ju ma­nje he­mij­ske za­šti­te, ima­ju ve­ću ot­por­nost na bo­le­sti i bo­lje pod­no­se kli­mat­ske stre­so­ve. To je di­rekt­no po­ve­za­no sa ra­stu­ćim zah­te­vi­ma za eko­lo­ški pri­hva­tlji­vom pro­iz­vod­njom i green city kon­cep­ti­ma.

- De­fi­ni­tiv­no, po­tro­ša­či već sa­da sve vi­še tra­že pri­ču iza pro­iz­vo­da, a ne sa­mo nje­gov iz­gled i taj trend će se do­dat­no po­ja­ča­va­ti, po­seb­no kod pro­iz­vo­da kao što su ru­že.

Sa­vre­me­ni ku­pac ne ku­pu­je sa­mo bilj­ku, već i po­re­klo, au­ten­tič­nost, na­čin uz­go­ja (odr­ži­vost, bez he­mi­je), funk­ci­o­nal­nu vred­nost (mi­ris, bi­o­lo­ška ak­tiv­nost) emo­ci­ju i is­ku­stvo ko­je pro­iz­vod no­si.

KA­KO IZ­GLE­DA PRO­CES PLA­SMA­NA NO­VE SOR­TE NA TR­ŽI­ŠTE?

- Put na tr­ži­šte je du­go­tra­jan i vi­še­fa­zan, a po­ve­zu­je na­u­ku, pro­iz­vod­nju i mar­ke­ting. Po­či­nje sa se­lek­ci­jom i eva­lu­a­ci­jom, gde se iz ve­li­kog bro­ja hi­bri­da iz­dva­ja­ju ge­no­ti­po­vi sa sta­bil­nim oso­bi­na­ma (este­ti­ka, ot­por­nost, mi­ris, per­for­man­se u raz­li­či­tim uslo­vi­ma). Ova fa­za če­sto tra­je 3 do 5 go­di­na. Za­tim sle­di te­sti­ra­nje i umno­ža­va­nje, gde se oda­bra­na sor­ta is­pi­tu­je u raz­li­či­tim kli­mat­skim i pro­iz­vod­nim uslo­vi­ma, a pa­ra­lel­no se raz­vi­ja si­stem ve­ge­ta­tiv­nog raz­mno­ža­va­nja (ka­le­mlje­nje, re­zni­ce) ka­ko bi se obez­be­di­la uni­form­nost i do­vo­ljan broj bi­lja­ka. Na­kon to­ga do­la­zi prav­na za­šti­ta i re­gi­stra­ci­ja sor­te, či­me se obez­be­đu­ju ople­me­nji­vač­ka pra­va i iden­ti­tet no­ve ru­že na tr­ži­štu. Sle­de­ća fa­za je bren­di­ra­nje i po­zi­ci­o­ni­ra­nje, gde sor­ta do­bi­ja ime, pri­ču i vi­zu­el­ni iden­ti­tet, če­sto uskla­đen sa nje­nim ka­rak­te­ri­sti­ka­ma (bo­ja, mi­ris, na­me­na).

Na kra­ju, kroz ko­mer­ci­ja­li­za­ci­ju i di­stri­bu­ci­ju, sor­ta ula­zi u ra­sad­nič­ku pro­iz­vod­nju i pla­si­ra se pu­tem tr­ži­šnih ka­na­la: od pro­fe­si­o­nal­nih ku­pa­ca do kraj­njih po­tro­ša­ča.

Ta­ko da uspeh no­ve sor­te ne za­vi­si sa­mo od nje­nog bi­o­lo­škog kva­li­te­ta, već i od spo­sob­no­sti da se pra­vil­no pred­sta­vi, umno­ži i po­zi­ci­o­ni­ra na tr­ži­štu.

KA­KO JE NA­STA­LA IDE­JA O JE­STI­VIM RU­ŽA­MA I KA­KO TR­ŽI­ŠTE RE­A­GU­JE NA TAJ PRO­IZ­VOD?

-Ide­ja o je­sti­vim ru­ža­ma na­sta­la je iz spo­ja tra­di­ci­je i sa­vre­me­ne na­u­ke. Ru­že su se ve­ko­vi­ma ko­ri­sti­le u ga­stro­no­mi­ji (dže­mo­vi, si­ru­pi, ča­je­vi), ali sa­vre­me­na is­tra­ži­va­nja su po­ka­za­la da la­ti­ce sa­dr­že zna­čaj­ne ko­li­či­ne fe­nol­nih je­di­nje­nja, an­ti­ok­si­da­na­sa i aro­ma­tič­nih kom­po­nen­ti, što ih po­zi­ci­o­ni­ra kao funk­ci­o­nal­nu hra­nu, a ne sa­mo kao de­ko­ra­ci­ju. U tom kon­tek­stu, ide­ja se raz­vi­ja ka se­lek­ci­ji ge­no­ti­po­va ko­ji isto­vre­me­no ima­ju: pri­ja­tan i kom­plek­san mi­ris, do­bar ukus, vi­sok sa­dr­žaj bi­o­lo­ški ak­tiv­nih je­di­nje­nja, i bez­bed­nost za kon­zu­ma­ci­ju.

Po­tro­ša­či sve vi­še tra­že pro­iz­vo­de ko­ji ima­ju pri­ču, po­re­klo i zdrav­stve­nu vred­nost, a je­sti­ve ru­že upra­vo ob­je­di­nju­ju este­ti­ku, do­ži­vljaj i funk­ci­o­nal­nost.

Da li vi­di­te bu­duć­nost ru­ža iz­van hor­ti­kul­tu­re mo­žda u far­ma­ci­ji ili funk­ci­o­nal­noj hra­ni?

- Bu­duć­nost ru­ža ja­sno se ši­ri iz­van kla­sič­ne hor­ti­kul­tu­re ka far­ma­ci­ji i funk­ci­o­nal­noj hra­ni, gde ru­ža do­bi­ja ulo­gu bi­o­lo­ški ak­tiv­ne i mul­ti­funk­ci­o­nal­ne bilj­ke. U far­ma­ci­ji, fo­kus je na nje­nim fe­nol­nim je­di­nje­nji­ma, fla­vo­no­i­di­ma i vo­la­til­nim kom­po­nen­ta­ma ko­je po­ka­zu­ju: an­ti­ok­si­da­tiv­no, an­ti­in­fla­ma­tor­no i po­ten­ci­jal­no ne­u­ro­pro­tek­tiv­no de­lo­va­nje. Zbog to­ga ru­ža po­sta­je in­te­re­sant­na kao iz­vor pri­rod­nih ak­tiv­nih sup­stan­ci za raz­voj su­ple­me­na­ta i fi­to­pre­pa­ra­ta. Ru­ža ima zna­čaj i u re­gu­la­ci­ji ras­po­lo­že­nja, stre­sa i op­šteg bla­go­sta­nja, či­me se otva­ra pro­stor za pri­me­nu u aro­ma­te­ra­pi­ji i wel­lness in­du­stri­ji.

Pa­ra­lel­no sa tim ra­ste in­te­re­so­va­nje za ba­šten­ske i pej­za­žne ru­že, dok se fo­kus sa re­za­nog cve­ta po­me­ra ka sor­ta­ma ko­je ima­ju du­go­traj­no cve­ta­nje, mi­ni­mal­no odr­ža­va­nje i vi­so­ku adap­ta­bil­nost u ur­ba­nim sre­di­na­ma.

Upo­re­do s tim, ši­ri­će se još vi­še pri­me­na ru­ža iz­van hor­ti­kul­tu­re, ka pre­hram­be­noj, far­ma­ce­ut­skoj i ko­zme­tič­koj in­du­stri­ji, či­me se do­dat­no ja­ča nji­ho­va ulo­ga u odr­ži­voj bi­o­e­ko­no­mi­ji.

KA­KO VI­DI­TE IN­DU­STRI­JU RU­ŽA ZA 10–15 GO­DI­NA?

- In­du­stri­ja ru­ža u na­red­nih 10–15 go­di­na bi­će tran­sfor­mi­sa­na ka mul­ti­funk­ci­o­nal­noj i odr­ži­voj, na­uč­no vo­đe­noj pro­iz­vod­nji, u sna­žnoj ve­zi sa ci­lje­vi­ma odr­ži­vog raz­vo­ja. Isto­vre­me­no, raz­vi­ja će se ka ur­ba­nom oze­le­nja­va­nju i una­pre­đe­nju kva­li­te­ta ži­vo­ta u gra­do­vi­ma, kroz sor­te pri­la­go­đe­ne sa­vre­me­nim pej­za­žnim re­še­nji­ma.

Oče­ku­je se da će u bu­duć­no­sti naj­u­spe­šni­je bi­ti upra­vo one sor­te ko­je, po­red le­po­te, ima­ju ja­snu i au­ten­tič­nu pri­ču ko­ju po­tro­šač mo­že da pre­po­zna i sa ko­jom mo­že da se po­ve­že.

U fo­ku­su će bi­ti raz­voj sor­ti ko­je ob­je­di­nju­ju - ot­por­nost i adap­ta­bil­nost na kli­mat­ske pro­me­ne, sma­nje­nu upo­tre­bu he­mi­je i odr­ži­ve pro­iz­vod­ne si­ste­me, funk­ci­o­nal­nu vred­nost kroz bi­o­lo­ški ak­tiv­na je­di­nje­nja i po­ten­ci­jal u is­hra­ni.

U su­šti­ni, bu­duć­nost in­du­stri­je ru­ža le­ži u raz­vo­ju, pa­met­nih, sor­ti ko­je isto­vre­me­no od­go­va­ra­ju na tr­ži­šne zah­te­ve i do­pri­no­se glo­bal­nim ci­lje­vi­ma odr­ži­vog raz­vo­ja.

Vi­zu­el­na le­po­ta je i da­lje va­žna, ali vi­še ni­je do­volj­na sa­ma po se­bi. Pred­nost ima­ju sor­te ko­je ima­ju iden­ti­tet - spe­ci­fi­čan mi­ri­sni pro­fil, pri­ču o na­stan­ku, po­ve­za­nost sa pri­ro­dom, zdra­vljem ili od­re­đe­nim sti­lom ži­vo­ta.

NJi­ho­va vred­nost,po­red estet­skog mo­men­ta je i u to­me što pred­sta­vlja re­zul­tat bi­o­lo­ški usme­re­ne se­lek­ci­je, gde su mor­fo­lo­ške, sen­zor­ne i he­mij­ske oso­bi­ne iz­ba­lan­si­ra­ne. Upra­vo ta­kve sor­te vi­dim kao bu­duć­nost, jer ob­je­di­nju­ju le­po­tu, funk­ci­o­nal­nost i tr­ži­šni po­ten­ci­jal u je­din­stve­nu ce­li­nu, po­ru­ču­je msc Bi­lja­na Bo­ža­nić Tanj­ga.

Ta­ma­ra Gnip