Savremena poljoprivreda sve više pokazuje da visok prinos više nije pitanje samo NPK formulacije i dobre agrotehnike. Zemljište je iscrpljeno, klimatski stresovi su sve učestaliji, a biljka danas mora da izdrži mnogo više nego pre dvadeset godina - jake suše, visoke temperature, zaslanjenost, hemijski stres i oscilacije u usvajanju hranljivih elemenata. Upravo zato biostimulatori poslednjih godina dobijaju sve važniju ulogu u ratarskoj i povrtarskoj proizvodnji.
Među njima se izdvajaju preparati bazirani na kombinaciji više organskih kiselina, jer ne deluju samo kao „dodatak“ ishrani biljke, već utiču na čitav fiziološki sistem, od korena do fotosinteze. Jedan od takvih preparata je Kontur Biostimulator, koji u svom sastavu kombinuje nekoliko biološki aktivnih kiselina: huminsku, fulvinsku, ćilibarnu (sukcinsku), arahidonsku i triterpenske kiseline, uz prisustvo aminokiselina. Upravo ta kombinacija ga razlikuje od većine klasičnih huminskih preparata na tržištu.
HUMINSKA KISELINA: TEMELJ PLODNOSTI I RAZVOJA KORENA
Huminske kiseline nastaju prirodnim razlaganjem organske materije i predstavljaju jedan od najvažnijih faktora plodnosti zemljišta. Njihova uloga nije samo da „nahrane“ biljku, već da poprave strukturu zemljišta, povećaju kapacitet zadržavanja vode i omoguće bolje usvajanje minerala. Istraživanja pokazuju da huminske supstance direktno stimulišu razvoj korenovog sistema, povećavaju aktivnost enzima i poboljšavaju iskorišćenje hranljivih elemenata. Upravo zbog toga biljka lakše podnosi sušu i brže se oporavlja posle stresa. Na više oglednih polja zabeleženo je značajno povećanje prinosa kod žitarica i industrijskih kultura nakon primene huminskih biostimulatora.
Kod kukuruza su u pojedinim ispitivanjima zabeležena povećanja prinosa i preko 15%, naročito u godinama sa izraženim sušnim periodima. Upravo tu leži suština biostimulatora, oni ne zamenjuju đubrivo, već omogućavaju biljci da bolje iskoristi ono što već ima u zemljištu.
Autor fotografije: Privatna arhiva
FULVINSKA KISELINA: „TRANSPORTER“ HRANLJIVIH MATERIJA
Dok su huminske kiseline važne za zemljište, fulvinske kiseline deluju mnogo direktnije u samoj biljci. Zahvaljujući maloj molekulskoj masi, one lako prodiru u biljna tkiva i funkcionišu kao prirodni helatori, vezuju mikroelemente i unose ih u ćeliju.
Naučna literatura navodi da fulvinske kiseline poboljšavaju klijavost, razvoj korena, fotosintezu i transport hranljivih materija. Kod pšenice, soje, paradajza i kukuruza zabeleženo je bolje usvajanje azota i mikroelemenata, kao i veća otpornost na vodni stres.
Praktično rečeno, biljka brže „povlači“ hranu iz zemljišta i efikasnije je koristi. U uslovima kada je svaki kilogram đubriva skup, to postaje ekonomski veoma značajno.
PROČITAJ JOŠ: UŠTEDITE, A ZARADITE, 0.2 L/HA A REZULTATI IZVANREDNI
ĆILIBARNA KISELINA: ENERGIJA ZA BILJKU
Ćilibarna, odnosno sukcinska kiselina, prirodni je deo biljnog metabolizma. Ona učestvuje u ciklusu proizvodnje energije u ćelijama i ima važnu ulogu u stresnim uslovima.
U praksi, sukcinska kiselina pomaže biljci da lakše prebrodi sušu, temperaturni šok, oštećenja od herbicida ili presađivanje. Biljke tretirane ovom kiselinom često imaju intenzivniju fotosintezu, više hlorofila i brži oporavak posle stresa.
Poljoprivrednici to najčešće primećuju kao „življu“ biljku: jaču boju lista, brži porast i manje zastoja u razvoju nakon nepovoljnih vremenskih uslova.
ARAHIDONSKA KISELINA: PRIRODNI SIGNAL ZA ODBRANU
Za razliku od klasičnih huminskih preparata, prisustvo arahidonske kiseline predstavlja ozbiljnu specifičnost. Ona deluje kao prirodni signalni molekul koji aktivira odbrambene mehanizme biljke.
Kada biljka prepozna stres ili napad patogena, arahidonska kiselina pokreće sintezu zaštitnih jedinjenja i stimuliše imunološki odgovor. To ne znači da ona zamenjuje fungicid, ali može značajno da pomogne biljci da lakše izdrži pritisak bolesti i stresne uslove.
U uslovima sve nestabilnije klime, ovakva fiziološka podrška postaje sve važnija, posebno u intenzivnoj proizvodnji kukuruza, soje, povrća i voća.
Triterpenske kiseline su prirodna jedinjenja koja biljkama pomažu u zaštiti ćelijskih membrana i regulaciji stresnih reakcija. One doprinose boljoj otpornosti na oksidativni stres, visoke temperature i nedostatak vlage.
U kombinaciji sa huminskim i fulvinskim kiselinama, ove materije deluju sinergistički, jedne popravljaju zemljište, druge transport hranljivih materija, a treće aktiviraju fiziološku otpornost same biljke.
ULOGA AMINOKISELINA
Aminokiseline su gradivni elementi biljnih proteina, ali u biostimulatorima imaju mnogo širu funkciju. Biljka ih koristi kao „gotov materijal“, što joj omogućava da troši manje energije na sintezu sopstvenih jedinjenja.
To je naročito važno posle stresa: grada, suše, herbicidnog šoka ili naglih temperaturnih promena. Biljka brže nastavlja rast, lakše formira novu lisnu masu i efikasnije nastavlja fotosintezu.
Biostimulatori nisu „čarobni preparati“, već alat moderne proizvodnje. Važno je naglasiti da biostimulatori ne mogu zameniti osnovnu agrotehniku, plodored i pravilnu ishranu. Ali u uslovima kada je svaka godina sve neizvesnija, oni postaju važan alat za stabilizaciju proizvodnje.
Najveći efekat daju kada se primenjuju u kritičnim fazama razvoja: posle nicanja, u fazi intenzivnog porasta, pred stresne periode ili nakon stresa. Upravo tada biljci treba „pomoć iznutra“, a ne samo još kilograma mineralnog đubriva.
Zato se preparati koji kombinuju više fiziološki aktivnih kiselina sve više koriste u ozbiljnoj proizvodnji. Ne kao trend, već kao odgovor na činjenicu da moderna poljoprivreda danas traži više od klasične prihrane, traži biljku koja može da izdrži.
Za sve informacije o ovim proizvodima pozovite na 066/583-1100.
669519497885b9c025270d411786109076160.webp)