Jedan od značajnih mogućnosti za sticanje dodatnih prihoda na farmama je korišćenje stajnjaka i biljnih ostataka za proizvodnju pogonske, toplotne i električne energije. Za uslove u Srbiji najpogodnija su mala energetska postrojenja od 50 kilovata eletrične energije za čije je dobijanje potreban stajnjak od 500 krava ili 4.000 svinja. Takvih postrojenja u Slovačkoj ima oko 100, u Češkoj 600 i u Nemačkoj preko 800, gde postoje i bioenergetska sela, jer sve svoje potrebe podmiruju iz ovog alternativnog izvora. Tokom eksploatacije ovakvih pogona nastaje značajan dodatni prihod na farmi, smanjuju se izdaci za pogonsku, električnu i toplotnu energiju, ostaju biološke materije bogate hranljivim sastojcima, odstranjuje se neprijatan miris, otvaraju se nova radna mesta i drugo. Srbija podstiče bioelektrane sa 15,66 evrocenti po kilovatu proizvedene električne energije, a očekuje se da će taj iznos feed-in tarife uskoro biti 18 evrocenti. Računa se da investicije u male bioelektrane mogu da se isplate za najviše 15 godina. Ovi podaci su nedavno izneti na skupu u Privrednoj komori Vojvodne u okviru programa "Razvoj održivog tržišta bioenergije u Srbiji" Nemačke organizacije za međunarodnu saradnju (GIZ), pod pokroviteljstvom Vlade Republike Nemačke, a u saradnji s Ministarstvom poljoprivrede i zaštite životne sredine i Ministarstva rudarsva i energetike Republike Srbije.
Opširnije u narednom broju "Poljoprivrednika".
B. K.
669519497885b9c025270d411786109076160.webp)