Srbija se sve snažnije pozicionira na evropskoj mapi proizvodnje borovnica i trenutno je na visokom četvrtom mestu. Profesor dr Zoran Keserović, kaže da je naša zemlja prepoznatljiva i u Evropi i u svetu po savremenoj proizvodnji borovnica, kao i da kvalitetno proizvedeni plodovi dostižu visoku cenu.
Istakao je su borovnice svetla tačka poljoprivredne proizvodnje u poslednjih 15 godina, a po strukturi izvoza prehrambenih proizvoda voćarstvo se nalazi na prvom mestu, prenosi RTS.
- U izvozu dominiraju - jabuka, malina, smrznuta višnja, kupina, a u poslednje vreme, borovnica kao veoma važna perspektivna voćna vrsta, ukazuje prof. dr Zoran Keserović. – Kod nas je dosta rađeno na tehnologiji proizvodnje jabučastih voćnih vrsta, kao i borovnice,.
Pročitaj više:Takovo Berry: Regenerativna proizvodnja borovnice kao model budućnosti
Uslovi podizanja zasada
Istakao je da je Srbija jedna od prepoznatljivih zemalja u Evropi, ali i u svetu, u savremenoj proizvodnji borovnice. Podižu se savremeni zasadi sa kvalitetnim sadnim materijalom, uz povoljne agroekološke uslove, a berba stiže u vreme kada se završava u Portugaliji, početkom juna.
- U narednih deset godina, borovnica će biti među deset izvoznih prehrambenih proizvoda, ali treba biti oprezan u izboru mesta za podizanje zasada, upozorio je prof. dr Keserović. - Osim hemijske analize na makro i mikroelemente, mora se uraditi i mehanička analiza zemljišta i vode. Ne sme se napraviti nijedna greška.
Profitabilna voćna vrsta
Takođe, napominje da će borovnica u narednom periodu biti jedna od najprofitabilnijih voćnih vrsta, a možda i poljoprivrednih kultura.
S druge strane, ističe da je za sadnju borovnice neophodna dobra analiza zemljišta i vode, jer ako sadrže visok pH i karbonate, to će se odraziti na proizvodnju, dok je kvalitetan sadni materijal osnov za kvalitetnu proizvodnju.
- Na malim površinama mogu se ostvariti visoki prihodi, možda i najveći od svih poljoprivrednih kultura. U Srbiji čak 40 odsto gazdinstava ima do dva hektara, a oko 75 odsto do pet hektara. Ako bi se borovnica uzgajala u plastenicima, na hektar ili hektar i po, ranije bi rodila i dostigla veću cenu – mišljenja je prof. dr Keserović.
Pročitaj više:Ministarstvo nastavlja s merama podrške voćarima
Osvajanje tržišta
Podseća da je Srbija savladala savremenu tehnologiju i poznata je na svetskom nivou po njenoj primeni. Perspektiva je veoma dobra. Borovnica se može uzgajati i u kontejnerima zapremine od 70 do 80 litara, koji treba da budu perforirani. Na taj način može se kontrolisati i količina navodnjavanja.
Takođe, borovnica je deficitarna voćna vrsta. Tako da Srbija sa svojom proizvodnjom može brzo osvojiti evropsko i svetsko tržište.
- Ako se proizvedu kvalitetni plodovi borovnice, postiže se visoka cena. U izvozu prošle godine kretala se između sedam i osam evra. To je prva berba, a postoje i sorte kod kojih se berba obavlja u dva navrata – poručuje prof. dr Keserović.
669519497885b9c025270d411786109076160.webp)