Borovnice su postale sve popularnija voćna vrsta u Srbiji, posebno među fruškogorskim voćarima, iako su ranije bile manje zastupljene, uglavnom u Zapadnoj Srbiji. „Najefikasnije je uzgajati više voćnih vrsta na velikim plantažama, jer ako jedna ne donese očekivani rod, druga može to nadoknaditi“, ističe Zoran Đorđević, voćar iz Grgetega, koji pored jabuka i krušaka uzgaja i borovnicu u saksijama.
Autor fotografije: Goran Mulić
Kako Đorđević objašnjava, sve više voćara se opredeljuje za borovnicu zbog povoljne klime koja omogućava brže sazrevanje bobica u poređenju s velikim plantažama u zemljama kao što su Poljska, Nemačka, Italija, Portugalija. „Naša berba počinje već 10. juna i traje do 10. jula, dok borovnice sa inostranih plantaža u to vreme nisu dostupne na tržištu. Zbog toga je cena na domaćem tržištu znatno viša, što omogućava izvoz većeg dela domaće proizvodnje“, navodi Đorđević.
Ipak, voćari treba da budu svesni da je uzgoj borovnice zahtevan i skup, zbog troškova za hraniva, navodnjavanja i radne snage. „Berba borovnice traje mesec dana, a bobice se beru ručno četiri puta. Potrebno je obezbediti sredstva za dnevnice sezonskih radnika. Prva berba je najzahtevnija, jer treba izabrati zrele bobice, ali je i najisplativija, dok poslednja berba donosi manje prihode“, dodaje Đorđević.
Investiranje u voćnjake je značajna finansijska obaveza, sa ulaganjima od 50.000 do 60.000 evra po hektaru. Profesionalni proizvođači često odmah nakon sadnje borovnice postavljaju protivgradne mreže i sisteme za navodnjavanje. „Srećom, država pruža podsticaje za veći deo proizvodnje, a Fond za razvoj Srbije nudi povoljne kredite“, ističe Đorđević.
Prema njegovim rečima, prinosi borovnice se očekuju tek nakon četvrte ili pete godine, s prosečnim prinosom od oko tri kilograma po sadnici. U zavisnosti od veličine saksije, na hektaru može biti od 3.500 do 4.500 sadnica. Đorđević naglašava da borovnica preferira kiselkasto zemljište, koje nije uobičajeno na obroncima.
Izvor:AgroTV
669519497885b9c025270d411786109076160.webp)