Vitojevci su sremsko selo nadomak Rume. Oduvek su se meštani bavili poljoprivredom. I porodici Šašić poljoprivreda je bila i ostala osnovno zanimanje. Uz tata Nikolu, Milan je zavoleo poljoprivredu.
Danas obrađuje 20 ha svoje zemlje i joш 25 ha koje uzima u zakup. Gaji bostan – prvenstveno lubenice, pšenicu, kukuruz, a nešto manje ječma i suncokret.
Pšenica je bila na 15 ha, a ostvaren je prosečan rod od 7 t/ha, što je manje od prošlogodišnjeg. Rod je predat i na lageru je.
Stočni ječam je zauzeo 2 ha, a rod je bio izuzetan. Deo je prodat, a nešto je ostavljeno za potrebe domaćinstva.
Ne tako davno Šašiću je ječam bio izuzetno važan. Do pre pet godina bavio se tovom svinja. Ratarska proizvodnja je bila u službi stočarstva. Milan im je obezbeđivao hranu. I soja je bila deo plodoreda, ali više nije. Nažalost otkupna cena nije pokrivala troškove. Ulaganja su bila veća od zarade. Proizvodnja više nije bila rentabilna i odustao je.
Šašić se nije u potpunosti odrekao svoje velike ljubavi svinjarstva kojoj je godinama pasionirano bio posvećen, čak je i uvozio priplodne krmače i nerastove. Za potrebe svog domaćinstva zadržao je 10 svinja.
Kako je navikao da sve radi kako treba ništa ne prepušta slučaju. Zemlju đubri stajnjakom, kukuruz zaliva. Tako 70 odsto površina zaliva, a to je 7 ha pod kukuruzom od ukupno 15 ha.
- Na mojim njivama kukuruz lepo izgleda, kaže Milan Šašić - Nažalost, skupo je gorivo, usev zalivam, a pitanje je da li će se sav taj trud isplatiti. Pogotovo što je niska otkupna cena kukuruza
Suncokret ne zauzima veliku površinu i ne zaliva se. Iako se pokazao da najbolje opstaje u ovako izmenjenim klimatskim uslovima.
Najviše nade Šašić polaže u lubenice koje gaji na 20 ha zajedno sa svojim školskim drugom Zoranom Grujićem iz Grabovaca.
Proizvodnja lubenica se obavlja po etapama kao i berba. Za ovu proizvodnju su iskopani i bunari. Prva setva je bila aprilska, a te lubenice su se brale oko 1.jula. Sredstva su uložena u nabavku tunela, agrila, a cena po kojoj se otkupljuje 20 dinara po kilogramu ne uliva neku nadu
- To je poražavajuće, mišljenja je Šašić. - Treba proizvesti rasad, zagrevati plastenik, uložiti u nabavku zaštitnih sredstava, a dodatni problem predstavljaju uvozne lubenice koje su već na tržištu pre domaćih.
Da bi se to prevazišlo neophodna im je i pomoć države da bi opstali i bili konkuretni na tržištu. Predlog je da se uvedu prelevmani na uvoz albanske lubenice u periodu kada se pojavi naša prva lubenica.
Šašić ima ugovor s velikim megamarketima koje snabdeva lubenicama. Iako je to ugovoreno unapred isporučuje im dok oni procene da ima potrebe, a to je obično do 1. septembra. Problem je i što marketi prvo otkupljuju uvozne lubenice, a našim proizvođačima se okreću tek kad padne cena.
Ni ovogodišnje vremenske prilike ne idu na ruku bostandžijama pogotovo što se sadnja obavlja po etapama da bi se brale cele sezone. Visoke temperature na mnogim plodovima su prouzrokovale ožegotine i takav plod ne ide u prodaju.
Takođe, ubrzano je sazrevanje pa su se spojile treća i četvrta setva tako da se istovremeno odvija berba obe. Kako su velike količine u pitanju upitna je i zarada.
Ovako visok rod bez zdravih vreža, dobrog đubrenja, zalivanja ne bi bio moguć. S završenom berbom ne završava se posao na njivi. Važno je kad se sve obere da se njiva isprska totalom pa kad se biljna masa razgradi zaoraće se, a šta će doći posle još se ne zna. Dobra strana njiva na kojima su bile lubenice što su takve njive duplo više đubrene nego one gde su ratarske kulture.
To samo potvrđuje da ono što se da zemlji ona prepozna i duplo vraća, a za uspeh i opstanak neophodno je obostrano razumevanje.
T. Gnip
Foto: G. Mulić
Projekat "Ekološke prakse u Rumi: Dobro za prirodu, dobro za ljude" je sufinansiran sredstvima iz budžeta Opštine Ruma. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
