Nekako je postalo opšte prihvaćeno da sve što se posadi u ataru sremskog sela Dobrinci nikne. Tako je selo postalo sinonim za lubenice kojih ovde oduvek ima u izobilju. Pa mnogi traže isključivo ovdašnje lubenice.
Na njivi Vladimira Radovca, godinama su pristizale prve Dobrinačke lubenice. To i ne čudi jer je gajenje bostana u ovoj porodici tradicija koja se negovala sedam decenija.
Seća se Jelena Narančić, Vladimirova kćerka, da su njeni baba i deda bostan nosili u Zagreb da prodaju na čuvenu pijacu Dolac. Tako da se za njih nadaleko pročulo.Tada se proizvodnja odvijala bez folije, a danas je bez nje nezamisliva. Klimatske promene polako su menjale navike proizvođača, a i potrošača. Trebalo je uvesti neke novine u proizvodnju. Pre dve decenije Vladimir je odlučio da bostan zameni bundevom. To je među Dobrinčanima izazvalo opšte iznenađenje, pomalo i čuđenje.
Uz podršku ukućana prvi je u selu posejao bundevu na 2 ha. Do tada bundeva je uglavnom bila omiljena baštenska vrsta. Brzo se pročulo za ovako velikog proizvođača i mnogi koji prave sokove, a sirovina im je bundeva potražili su ga.
Za razliku od lubenice proizvodnja bundeva je jednostavnija, a i ne traži puno pažnje kao bostan. Zemljište se pripremi ranije, a setva se obavezno odvija 1. maja, na prethodno razvučenoj foliji. Potom sledi zatrpavanje rupa, zalivanje i ručno okopavanje oko biljaka. Gaje muskatnu tikvu – slatka je specifičnog mirisa, hranljiva, a narandžastog mesa.
Bundeva je porodičan posao, tri porodice složno rade, odnosno dve generacije – roditelji, Jelena i njen brat Aleksandar.
- Iako je ustaljeno mišljenje da sve što se ovde spusti u zemlju rodi, nije uvek tako, kaže Jelena. – Nažalost bilo je i presejavanja, što utiče na različito sazrevanje plodova.
Jelena je pobornik što zdravije proizvodnje sa što manje hemije. Tako se usev ove godine tri puta okopavao kako se ne bi dozvolilo širokolisnim korovima da preuzmu primat. Hemijski preparati se skoro i ne koriste, izuzev ako se pojavi buvač, onda se primenjuje insekticid.
Za berbu bundeve pristižu oko 10. septembra. Evidentno je da klimatske promene i topla leta ubrzavaju sazrevanje. U polju bundeva je već počela da žuti, jako je sunce, a berba će početi dve nedelje ranije, krajem avgusta. Ako vremenske prilike dozvole trajaće mesec dana.
- Berba je izuzetno težak posao, kaže Jelena. – Plodovi su krupni, dostižu težinu do 25 kg i s njima se mora pažljivo postupati. To je period kad moraju da se angažuju radnici.
Takođe i utovar u šleper kad stignu kupci mora da se obavlja pažljivo i da se povede računa da se plodovi ne probuše.
Napukli plodovi se ostave na njivi. Neke uzmu košije za ishranu stoke, a ono što preostane zaore se i ostane u zemlji.
Koliko je korisno zemlji vratiti ono što se uzme potvrđuje i nedavno urađena zemljišna analiza koja pokazuje da ovoj njivi ništa dodatno ne treba.
Prodaja se uglavnom odvija na kućnom pragu. Ne ide uvek baš sve kako treba. Tako su prošle godine na predlog potencijalnih kupaca povećali zasejane površine na 4 ha. Bundeva je izuzetno rodila, a kupci su odustali.
- Bilo je strašno i pokušala sam da spasim bar deo da ne propadne, kaže Jelena – Došla sam na ideju da po starinskom receptu napravim džem, sok i pire od bundeve.
Teglice su pasterizovane i opstale su. Veliku stručnu pomoć Jelena ima od rumskih savetodavcima koji su predložili da se ovaj zdravstveno bezbedan proizvod zaštiti oznakom "Rumski ceger", a laboratorijske analize su to i potvrdile.
- Džem pravim sa minimalnom količinom šećera kao konzervansom kombinujući ga neprskanim jabukama iz vlastitog voćnjaka, kaže Jelena. - Pire od bundeve konzerviram isključivo solju, a odličan je za savremene domaćice jer štedi vreme pri spremanju obroka.
U ovom domaćinstvu kuriozitet je svakako i rakija od bundeve koju pravi deda Vlada. Da bi se probali ovakvi proizvodi ne mora se doći čak u Dobrince postoje i razne manifestacije poput Novosdadskog noćnog bazara ali i lokalne. Ovi zdravi proizvodi lako pronalaze put do kupca.
Jelena je osmislila da svoje proizvode ponudi i gostima koji odsednu u njenom seoskom – turističkom domaćinstvu "Bundevica". Staru kuću koju je nasledila osposobila je za smeštaj gostiju prvenstveno ljubitelja prirode i seoskog života. Osim autentičnih proizvoda koji im se ponude, gosti imaju priliku da da se uključe u setvu ako dođu u maju, ili u berbu ako je septembar ili tokom vegetacije da okopavaju usev čak mogu da učestvuju i u pripremanju tradicionalnih jela.
Zbog autentičnosti ovo seosko turističko domaćinstvo "Bundevica" je prošle godine ušlo u najuži izbor za nacionalnu nagradu "Turistički cvet", najprestižnije priznanje koje dodeljuje TO Srbije.
To Jeleni svakako laska ali još više joj daje šansu da može korisno da iskoristi ono što priroda daje, ali i da joj vrati ono što od nje uzme.
Tamara Gnip
Foto: Privatna arhiva
Projekat "Ekološke prakse u Rumi: Dobro za prirodu, dobro za ljude" je sufinansiran sredstvima iz budžeta Opštine Ruma. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
