Biće problem sa budžetom“, rekao je predsednik Aleksandar Vučić gostujući u emisiji „Četvrtak u 9“ na RTS-u 23. oktobra.
Pet dana kasnije, ministar finansija Siniša Mali je nacrt Zakona o budžetu poslao na mišljenje budžetskim korisnicima. Ono što iz tog dokumenta može da se vidi jeste da ministar finansija ne računa na bilo kakav problem s NIS-om. Budžet za 2026. godinu napravljen je kao da ova kompanija nije pod američkim sankcijama.
Nacrtom državne kase za 2026. godinu ne planira se bilo kakvo usporavanje prihoda od akciza na naftne derivate. Plan je da po tom osnovu u državnu kasu uđe 244 milijarde dinara, što je 18 milijardi više nego što je planirano za ovu, 2025. godinu, piše u nacrtu budžeta u koji je Oko portal imao uvid. U procentima, to je čak 7,9% više.
Pročitaj još: Cena suncokreta još nepoznata
Prethodne 2024. godine po tom osnovu stiglo je 224 milijarde dinara, a ove godine prihodi od akciza nadmašiće budžetski plan. Kako se navodi u obrazloženju državne kase za sledeću godinu, prihodi od akciza na naftne derivate biće 235 milijardi dinara.
Dinamika ekonomskog rasta
Zbog NIS-a, vidi se iz nacrta, ne planira se ni usporavanje ekonomskog rasta. Da li to znači da kreatori fiskalne politike ignorišu problem američkih sankcija jednoj od najvećih ovdašnjih firmi, ili računaju da će ta situacija do kraja ove godine biti razrešena? Sudeći prema onome što je u svom saopštenju posle završene revizije aranžmana iz predostrožnosti naveo Međunarodni monetarni fond (MMF), „vlasti su odlučne u nameri da razreše pitanje sankcija NIS-u na način koji obezbeđuje nesmetano snabdevanje Srbije naftnim proizvodima“. Ne piše na koji način, prenosi RTS.
U svojim prognozama, MMF za Srbiju ove godine računa NIS kao rizik. „Rizici po projekcije su na negativnoj strani. Prolongiranje rešavanja pitanja NIS-a i domaćih političkih tenzija moglo bi da oslabi ekonomsku aktivnost“, navodi se u saopštenju MMF-a, ali i dodaje da Srbija ima takozvane „fiskalne i eksterne bafere“.
Pročitaj još: Šta znači novi zakon o proizvodnji semena?
Šta ova ekonomska fraza znači? U prevodu, to su visoke devizne rezerve, dobro kapitalizovan bankarski sektor i ono što MMF zove „umereni javni dug“, jer su ukupna dugovanja države, iako dostižu 38 milijardi evra, i dalje ispod 45 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), odnosno svega što građani i privreda stvore za godinu dana.
A MMF je nakon ove revizije smanjio procenu privrednog rasta za Srbiju za ovu godinu. I to sa 2,4 odsto, koliko je za Srbiju navedeno u Izveštaju o globalnim ekonomskim izgledima koji je objavljen početkom oktobra na redovnom jesenjem zasedanju MMF-a i Svetske banke, na 2,1%. To smanjenje objašnjavaju „spoljašnjim i domaćim izazovima“. Taj rast je posledica nižih javnih investicija, smanjenih priliva stranih direktnih investicija i slabije potrošnje, navodi MMF.
Ministar finansija Siniša Mali nešto je optimističniji u prognozama. Za ovu godinu, kako navodi u obrazloženju budžeta za sledeću, očekuje rast BDP-a od 2,3%. A kada je krojio budžet za ovu, 2025. godinu, pretpostavka od koje je pošao je da će ekonomski rast ove godine biti 4,2%, što se nije desilo.
Kada je u julu ove godine, u skladu sa budžetskom procedurom, ministar finansija budžetskim korisnicima poslao uputstvo za pripremu budžeta za 2026. godinu, u njemu je naveo da se dogodine očekuje ubrzanje privrednog rasta na 4,2 odsto. Ipak, i taj procenat je sada smanjen. Državnu kasu za sledeću godinu ministar finansija pravio je na pretpostavci da će BDP porasti za 3%. U obrazloženju nacrta za 2026. godinu, navodi da je to „umereno ubrzanje ekonomske aktivnosti“.
Prihodi i rashodi
Nacrtom budžeta za 2026. godinu planiraju se ukupni prihodi i primanja u iznosu od 2.414 milijardi dinara, što je u odnosu na plan za ovu godinu rast od 2,9%. Pojedinačno gledano, najveći rast prihoda očekuje se od poreza na dohodak građana (8,7%), sa 138 na 150 milijardi dinara. Procena prihoda po ovom osnovu uzima u obzir povećanje minimalca, ali i planirano povećanje plata zaposlenima u javnom sektoru.
Pojedinačno, najveći prihod čini porez na dodatu vrednost – čak 1.084 milijarde dinara, što je 2,7 odsto više u odnosu na ovogodišnji budžet. Ove godine, prihodi od PDV-a su podbacili. Očekuje se da umesto planiranih 1.056 milijardi budu 1.002 milijarde dinara. To znači da ministar finansija očekuje da dogodine lična potrošnja građana poraste i da to bude jedan od stubova rasta BDP-a
Ukupni rashodi planirani su na nivou od 2.751 milijardu dinara, što je u odnosu na ovu godinu 3,4% više. Budžetom za ovu godinu rashodi su planirani na nivou od 2.660 milijardi dinara. Rashodi za zaposlene sledeće godine biće veći za 11,51% nego ove (sa 588 na 655 milijardi dinara), što je posledica povećanja zarada u javnom sektoru.
Izdaci za kamate u budžetu za 2026. godinu padaju: sa 220 na 212 milijardi.
Padaju i izdaci za subvencije: sa 224 na 214 milijardi dinara.
Subvencije u oblasti nauke su povećane: sa 3,8 na 4,1 milijardu dinara.
Veće su i subvencije za životnu sredinu: sa 4,39 na 4,5 milijardi dinara.
Subvencije privredi sa 26,9 su povećane na 27,8 milijardi.
Veće su i subvencije za turizam: sa 1,3 na 1,7 milijardi dinara.
Smanjene su subvencije za rudarstvo i energetiku: sa 13,41 na 11,5 milijardi.
Manje su i subvencije za drumski saobraćaj: sa 26 na 19 milijardi dinara.
Manje su i subvencije za kulturu: sa 2 na 1,4 milijarde.
Subvencije za vazdušni saobraćaj su u dinar prepisane iz prethodnog budžeta, i iznose 605 miliona dinara.
Subvencije poljoprivredi i ove i sledeće godine biće na nivou od 116 milijardi dinara.
Subvencije za železnički saobraćaj takođe – i ove i sledeće godine na nivou su od 24 milijarde.
Kapitalni izdaci
Budžetom za sledeću godinu planirane su javne investicije u iznosu od 602 milijarde dinara. Ove godine plan je bio veći – 612 milijardi dinara. Kapitalni izdaci predstavljaju više od petine budžeta (21,88%).
Za nacionalni stadion plan je da se potroši 21 milijarda dinara, a iz planskog dela budžeta vidi se i izdatak u 2027. godini po tom osnovu od 6,2 milijarde dinara.
Inače, ove godine za nacionalni stadion budžetom je bilo planirano 18 milijardi. Zaključno sa 30. septembrom, kako pokazuju podaci o izvršenju budžeta, potrošeno je tek 135 miliona dinara. To predstavlja samo 0,73% od plana. Odnosno, to znači da se nacionalni stadion ove godine nije ni gradio.
Za Ekspo 2027 plan je da se dogodine potroši 47,5 milijardi. Iz plana za 2027, koji se takođe dostavlja uz nacrt, vidi se da je za te namene odvojeno 12 milijardi dinara. Za ovu godinu plan je bio da se za Ekspo potroši 46 milijardi dinara. Do kraja septembra nije potrošeno ni pola tog iznosa – 20,6 milijardi (44,8%).
Ceo ovaj plan može da poremeti ono čega u budžetu nema. A to je NIS, firma koja pravi skoro 4% BDP-a i puni 10% budžeta. Od razrešenja sudbine ove firme zavise svi ovi brojevi.
