Ako se oko tačne adrese Deda Mraza još uvek vode polemike, da li je to baš Severni pol ili nije, za zimu pouzdano znamo da “stanuje” u Mongoliji!
Ulanbator, glavni grad Mongolije, čija površina iznosi oko1.6 miliona kvadratnih kilometara (kao tri Španije, i malo više), je najhladniji glavni grad na planeti. Prosečna godišnja tempreratura, od samo +0.2°C, već upućuje na zaključak da se ovde morate dobro obući. Za odbranu od hladnoće, ali i za lep, elegantan izgled stanovnika, ovde su “zadužene” ovce i koze. Populacija ovih vrsta domaćih životinja je gotovo identična, i iznosi po 25 miliona grla. Inače, broj stoke, kao gotovo svuda u svetu, pada. Pre 15 godina, nacionalno stado je brojalo 72 , a danas samo 67 miliona grla. Ovce i koze, koje dominiraju na pašnjacima i farmama, gotovo bez izuzetka, se drže u izmešanim stadima, što je “zaštitni znak” nomadskog stočarstva.
Nakon ovih nekoliko crtica o Mongoliji, zemlji sa nešto više od tri miliona stanovnika, polako smo došli na početak priče o kašmiru.
Mongolski kašmir, podlaka koza, slovi za najkvalitetniji kašmir na svetu. Razlog zašto je to baš tako, treba tražiti u surovim klimatskim uslovima, gde je godišnji raspon temperature i do 80 stepeni! Da bi se zaštitile od neopisive hladnoće, i opstale na ovom azijskom platou, gde je prosečna nadmorska visina iznad 1,500 metara, priroda je kozama podarila najkvalitetniju dlaku, koja se meri u mikronima. Kvalitet kašmira definisan je debljinom i dužinom vlakna, tako da u kategoriji “premijum”, vlakna ne smeju biti deblja od 16 mikrona (hiljaditih delova milimetra), niti kraća 3.5 centimetra.
Album slika pogledajte OVDE
Najskuplji je bejbi kašmir
Posebna kategorija kašmira, je takozvani baby cashmere, (bejbi kašmir) koji se dobija samo jednom u životu koza, s proleća, od jaradi starih najviše osam meseci.
Bogatom “žetvom”, odnosno prinosom poddlake po grlu, smatra se količina od 20-30 grama! Debljina ovih vlakana je samo 12 mikrona, i od njih se dobija neverovatno nežan, mekan, topao i izuzetno lagan materijal za pulovere, džempere, haljine…
Šta zapravo znači ova razlika u mikronima, biće vam jasno čim uđete u neku od prodavnica odeće od kašmira. I dok “običan” muški džemper možete kupiti za nekih 200 dolara, “skoro pa isti” od “bejbi” kašmira može vas koštati i preko 2,500 USD!
Način na koji se dobija kašmir, nije se menjao vekovima, a teško da će i doći do neke radikalnije izmene. Krajem aprila, ili početkom maja, kada postane izvesno da je surova zima prošla, koze se češljaju i tako se sakuplja poddlaka. Prema životinjama se postupa izuzetno pažljivo, te nijedna oranizacija za zaštitu životinja ne bi mogla da nađe primedbe na proces dobijanja kašmira. Samo češljanje traje 20-tak minuta, a od odrasle koze se dobije oko 200 grama dlake.
Nakon češljanja, podlaka se pere, sortira, i odlazi dalje na preradu, kao bi se dobila vlakna za proizvodnju odeće. U proseku, za jedan džemper, potrebno je očešljati 6-8 odraslih koza.
Prirodne boje dlake najcenjenije
Na tržištu su najcenjenije prirodne boje kašmira, bela, bež, siva i braon-crvenkasta. Poddlaka crne boje, se uglavnom koristi za pravljene dezena na komadima odeće. Lokalno stanovništvo na veštački obojen kašmir gleda sa rezervom. Čak će vam u prodavnici vrlo jasno reći “ovo su prirodne boje, a ono tamo vam je obojeni kašmir”! No, kao što znamo, ukusa ima koliko i ljudi, pa odevnih predmeta ima u svim bojama, i na kupcu je samo da izabere, keš ili kartica!
U svetu se godišnje proizvede oko 25.000 metričkih tona kašmira. Vodeći proizvođač je Kina, koja svetu daje oko 60% od ukupne proizvodnje, dok se Mongolija nalazi na drugoj poziciji, sa količinom od 30% od svetske proizvodnje. Iran, Turska i Avganistan se takođe javljaju kao proizvođači i izvoznici kašmira, ali u znatno manjoj meri.
Zanimljivo je da je Kina, u isto vreme jedan od najvećih uvoznika mongolskog kašmira. Razlog je upravo više puta pomenuti kvalitet mongolskog kašmira. Ova činjenica je od strane farmera, pa i same Vlade Mongolije, ocenjena kao negativna, zbog prevelike zavisnosti, te se u skladu sa tim, sada traže rešenja. Jedno od mogućih novih tržišta je Japan, zemlja koja je veoma mnogo uložila u razvoj tehnologija za preradu podlake. Investicije su se pokazale kao izuzetno dobre i isplative.
Da bi povećala svoju konkurentnost na tržištu, japanska tekstilna industrija je počela da sarađuje sa mongolskim partnerima, u cilju obezbeđivanja najkvalitetnije sirovine. U tom smislu zaključeni su dugoročni dogovori, gde je posebno mesto dobila kategorija “bejbi” kašmira. Definisano je samo nekoliko dobavljača, kako se ne bi kompromitovao kvalitet.
Prerada- put ka većem profitu
Mongolija godišnje izveze kašmira u vrednosti od oko 500 miliona dolara. Struktura izvoza je vrlo nepovoljna, jer se 2/3 proda kao sirovina. Zbog toga mongolska industrija sve više ulaže u prerađivačke kapacitete, i podizanje kvaliteta svojih proizvoda. Cilj je izvoz koji bi generisao milijardu dolara, i diversifikacija tržišta i ponude.
Kada je već reč (opet) o kvalitetu sirovog kašmira, kao što je pomenuto, o njemu se najviše brine sama priroda, na pomalo surov, ali vrlo jednostavan način – koze sa lošijim kvalitetom podlake, ne prezime zimu!
Ista ta priroda je počela polako da zabrinjava farmere, ali i celu industriju kašmira u Mongoliji. Sa sve vidljivijim uticajem klimatskih promena, može se dogoditi sa mongolski kašmir ne bude tako dominantan po pitanju kvaliteta u svetskim razmerama. To bi dovelo do pada cena, a samim tim i interesa farmera da nastave sa ovim poslom.
Zato, ako imate nameru da sebe ili nekoga ko vam je drag, obradujete komadom odeće od mongolskog kašmira – požurite! I da se ne zaboravi, kašmir ne izaziva alergijske reakcije, za razliku od vune, gde su ovakvi slučajevi zabeleženi.
Tekst i foto: dipl.inž. Boris Berisavljević
