Cene hrane nastavile su pad treći mesec za redom tokom aprila. Na nastavak ovakvog trenda uticala je COVID-19 pandemija i to ekonomski i logistički što je doprinelo smanjenoj potražnji za mnogim proizvodima. FAO indeks hrane koji prati međunarodne cene prehrambene robe kojom se najviše trguje u proseku je, u aprilu iznosio 165,5 bodova što je za 3,4 odsto niža vrednost u odnosu mart i 3 odsto niže u odnosu na april 2019.
Indeks FAO za šećer dostigao je trinaestgodišnji minimum, a ima nižu vrednost za 14,6 odsto u odnosu na mart kada je već iamo još veći mesečni pad. Pad cene nafte na međunarodnom nivou smanjio je zahteve za šećernom trskom koja se korisiti za proizvodnju etanola. Tako se korišćenje šećerne trske preusmerilo za proizvodnju šećera što je povećalo zalihe za izvoz. Dodatno su i primenjene mere uvedene zbog pandemije pokrenule doprinele smanjenoj potražnji.
FAO procenjuje da će smanjena upotreba povećati zalihe žitarica u 2019/20., a nastavak ovog trenda na tržištu se očekuje i u 2020/21.
Indeks cene biljnog ulja u aprilu je imao pad za 5,2 procenta što je rezultat pada cene palminog, sojinog i ulja proizvedenog iz uljane repice. Smanjeni zahtevi za biogorivima imali su glavnu ulogu u smanjenju cene kao i smanjena potražnja.
Kada je reč od mleku i mlečnim proizvodima indeks je pao za 3,6 odsto, a cena butera i mleka u prahu imale su dvocifren pad što je povećalo mogućnosti izvoza i doprinelo stvaranju zaliha. Na ovo je značajno uticala i smanjena potražnja u zemljama na severnoj hemisferi čemu je doprinelo i zatvaranje restorana.
I indeks mesa FAO u prethodnom meseu imao je pad 2,7 odsto. Delimična obnova zahteva za uvozom u Kini nije bio dovoljan da se postigne ravnoteža, dok su se u državama koje su glavni proizvođači pojavila uska grla i smanjena potražnja što je rezultat uvedenih mera zaštite zbog pandemije.
- Pandemija COVID-19 je pogodila i stranu ponude i potražnje za mesom, restorani su zatvoreni i smanjena je potrošnja kod kuće na šta utiču i smanjeni prihodi u domaćinstvima, a evidentan je i nedostatak radne snage u većim državama proizvođačima, rekoa je viši ekonomista Upali Galkei Arathilage.
Smanjeno korišćenje žitarica uz veće zalihe u 2019/2002
FAO je i dalje pri svojoj prognozi da će proizvodnja žitarica za 2019. biti 2.720 miliona tona, ali je ova organizacija smanjila prognoze po pitanju korišćenja cerealija u 2019/20 za 24,7 miliona tona uglavnom kao posledicu uticaja pandemije COVID-19 na ekonomski rast, tržišta enerdije i zahteva za stočnom hranom. Nova prognoza najviše reflektuje smanjeno korišćenje kukuruza u Kini u SAD.
FAO je takođe promenio u svoju prognozu na svetskom nuvou kada je reč o korišćenju pirinča prošlog meseca, a kako je navedeno u mesečnom izveštaju ostvaren je pad u potrošnji. Delimično, ovo je i rezultat smanjenje potrošnje u Nigeriji, ali i uprskos zabeleženom padu i dalje se očekuje rekord u potrošnji pirinča posebno zbog veće upotrebe u Aziji. Prema očekivanjima FAO očekuje se i veća potrošnja pšenice za 1,2 odsto u odnosu na prošlu sezonu.
Niži nivo korišćenjam žitarica vodi ka većim zalihama u svetu krajem 2020. Zalihe su sada dostigle količinu 884 miliona tona, a na rast je su najviše uticale povećane količine kukuruza.
M.A
