Da li je budućnost maline u Srbiji dovedena u pitanje?

Pregovori između proizvođača maline i hladnjačara, uz posredovanje Ministarstva poljoprivrede, su propali. Proizvođači su se obratili predsedniku i premijeru Srbije kako bi izložili svoje probleme i odlučili da li će proizvodnja maline biti nastavljena ili ugašena.

Problemi u sektoru malinarstva doveli su do smanjenja površina malinjaka u Srbiji. Nekada su iznosili oko 15.000 hektara sa godišnjim prinosom od oko 80.000 tona. Međutim, zbog starenja zasada, isušivanja i vađenja, sada zauzimaju oko 10.000 hektara.

U Ivanjičkim malinjacima, prema rečima predsednika Asocijacije malinara Srbije Dobrivoja Radovića, prinos je smanjen za 40 do 70%. Voćare može spasiti samo dobra otkupna cena, ali ona izostaje.

• Zbog mraza u aprilu i jakog vetra, plodovi su se smrznuli. Ove godine očekujemo znatno manji prinos maline. Očekujemo cenu od 400 dinara sa tendencijom rasta, što bi pokrilo troškove ulaganja i donelo malu zaradu. Situacija je složena, ne samo u Ivanjici već u celoj Srbiji. Možda će situacija biti bolja sa jesenjim sortama kao što su polka i enrosadira, za razliku od vilameta i fertodija koji se beru od juna - izjavio je Radović.

Dragojlo Jovančić, penzioner iz Ivanjice, koji poseduje 30 ari pod malinom, očekivao je prinos od 45 do 50 tona, ali zbog nepovoljnih vremenskih uslova, ove godine će to biti daleko manje, prenosi ekapija.

• Imam fertodija, dok je vilamet skoro propao. Ako ove godine budem imao i 1.000 kilograma, biću zadovoljan. Ako nas država ne podrži sa cenom, poljoprivrednici će propasti - kaže Jovančić, očekujući cenu od 350 do 400 dinara, što je jedini način da se pokriju troškovi proizvodnje.

Ministar poljoprivrede, prilikom nedavne posete Arilju, potvrdio je da je tekuća godina dodatno otežana proizvođačima maline zbog snega u aprilu, što će značajno smanjiti ovogodišnji prinos.

• Svake godine je aktuelna tema otkupne cene i poslovni odnos između proizvođača i otkupljivača. Ministarstvo će se potruditi da uspostavi dijalog između svih strana i pronađe najbolje moguće rešenje kako niko ne bi bio oštećen - kazao je Aleksandar Martinović.

Proizvođači malina zatražili su minimalnu otkupnu cenu od 300 dinara za kilogram kako bi imali minimalnu zaradu i nastavili proizvodnju. Na poslednjim pregovorima ponuđeno im je 260 dinara, što su odbili i predložili da ta sredstva idu u humanitarne svrhe. Hladnjačari nisu popustili, a država je, prema rečima proizvođača, bila samo nemi posmatrač.

Stanje u malinarstvu najbolje oslikavaju rezultati izvoza iz 2023. godine, kada je kriza postala još izraženija. Izvoz maline iz Srbije je pao, kako u tonaži, tako i u deviznoj vrednosti, što je trend koji se nastavio iz 2022. godine.

Vrednost izvoza u 2023. godini iznosila je oko 280 miliona EUR, što je za trećinu manje nego 2021. godine, pokazuju podaci Republičkog zavoda za statistiku. Pad izvoza nastavljen je i tokom 2023. godine, gde je od januara do novembra izvezeno 65.995 tona, u vrednosti od 280,39 miliona EUR.

Da li će država i hladnjačari naći zajednički jezik sa proizvođačima malina, ili nas očekuje dalji pad ovog važnog sektora?