U pitomom vojvođanskom selu Ostojićevu, nedaleko od Čoke, nije samo aktuelno ratarstvo, već i jedna retka ali stara tradicija - guščarstvo. Mikloš Reperger je njen najistaknutiji čuvar, Život je posvetio prostranim pašnjacima i jatima belih ptica.
Pročitaj više:Mala gazdinstva su stub srpske poljoprivrede
- Za sada držimmo preko 400 gusaka, a držaću ih i dalje. Ako bude moguće nešto ćemo i uvećavati. Što se tiče tržišta ono se ne menja naročito, dobro se prodaje meso, džigerica, a najviše mast koja je lekovita, Tako da mogu da kažem da je stanje isto, uz nadu da će se narednih godina poboljšati kako bismo povećali broj gusaka u selu, ukazao je Reperger.
Godinama je njegov posed utočište za veliki broj gusaka, što ga svrstava u sam vrh guščarske proizvodnje u Vojvodini, prenosi RTV.
Dodatni udarac tradiciji je nedostatak podmlatka. Mladi se nerado odlučuju za težak i neizvestan rad, što preti da guščarstvo potpuno nestane iz vojvođanskih avlija.
- I dalje se trudimo i borimo da bude kao što je nakada bilo. Nadamo se da ćemo u tome uspeti da održimo jato i da promenimo situaciju u okolnim mestima, napomenuo je Reperger.
Pročitaj više:Poljoprivrednici smanjuju arendu za novi proizvodni ciklus
Mikloš Reperger, guščar po opredeljenju, predstavlja poslednju liniju odbrane jedne lepe, ali ugrožene tradicije. Njegovo jato u Ostojićevu nije samo ekonomska jedinica, to je živi spomenik onome što Vojvodina jeste – simbol upornosti i ljubavi prema zemlji i njenim blagodetima.
