Šardonea imaju mnogi, ali Karlovačka vina su posebna

Vinogradarstvo na Fruškoj gori ima dugu tradiciju i ubraja se među najstarije u Evropi, a posebno mesto u ovoj proizvodnji imaju Sremski Karlovci, mesto u kojem se tradicija, i bogato kulturno nasleđe prepliću na jedan poseban način Vino u tome ima jedinstvenu ulogu, pa mnogobrojni gosti iz zemlje i inostranstva obavezno svrate u jedan od karlovačkih podruma koji čuvaju vinogradarske i vinarske tajne koje se generacijama prenose s kolena na koleno. Istorija beleži da se na ovim prostorima vinova loza sadila još u vreme rimskog cara Marka Aurelija Proba (3. vek). Još tada su njegovi vojnici krčili šume i sadili vinograde koji su zahvaljujući plodnom zemljištu, dobroj klimi i blizini Dunava davali bogat rod grožđa dobrog kvaliteta od kojeg je nastajalo vrhunsko vino.

Situacija se do danas nije mnogo promenila. Sremskokarlovačka klima udružena sa predanim radom vinogradara i vinara i dalje stvara vrhunska vina na ponos onih koji ih prave i radost drugih koji ih kupuju.

Pročitaj još: Ovogodišnja berba vina u Banatu jedna od najzahtevnijih

Prednost domaćim sortama

Vinarija Bajilo jedna je od porodičnih vinarija u Sremskim Karlovcima gde se umetnost proizvodnje vina prenosi već na četvrtu generaciju.

- Imamo 38 hektara pod vinovom lozom i 17 pod voćem. Najpoznatiji smo po tome što u vinogradu imamo zasađeno 70 odsto domaćih sorti stvorenih u Institutu za voćarstvo i vinogradarstvo u Sremskim Karlovcima, a 30 odsto su internacionalne, priča Petar Bajilo koji je zadužen za promociju i prodaju vina, dok njegov stariji brat vodi proizvodnju. Ipak, kako kaže, sve se i dalje odvija pod budnim okom oca koji polako svojim sinovima prepušta posao.

Petar kaže da se u poslu mnogo oslanjaju na turističku ponudu mesta, jer Sremski Karlovci nisu poznati samo po vinu, već i po istoriji, kulturi i duhovnosti.

-Imamo sreću da se nalazimo između dva najveća grada u Srbiji – Beograda i Novog Sada, u podnožju Fruške gore i pored Dunava, objašnjava..

Petar kaže da turisti najviše prepoznaju bermet, desertno vino po kojem su Sremski Karlovci i Fruška gora čuveni. Međutim raduje ga što gosti, i domaći i strani, sve više pokazuju interesovanje za vina od naših autohtonih sorti. 

- Internacionalne sorte poput "šardonea", "kabernea" ili "merloa" mogu se naći svuda u svetu, ali ono što čini Karlovce posebnim jeste ponuda domaćih vina, što posetioci rado prihvataju, objašnjava Bajilo.

Autor fotografije: Poljoprivrednik

Pet generacija vinara

Vinogradarstvo i vinarstvo ima dugu tradiciju i u vinariji "Dulka" koja je osnovana 1920. godine i trenutno je vodi peta generacija

- Naši vinogradi nalaze se na površini od 10 hektara. Pravimo četiri vrste belih vina: "sila", "kaberne sovinjon", "šardone" i "italijanski rizling" ( po novom – grašac). Od crnih sorti gajimo "merlo" i "kaberne". Proizvodimo crni i beli bermet, kao i jedno muskatno belo vino pod nazivom Love Sunshine. Pravimo i roze, koji je kupaža "kabernea" i "merloa". Do skoro smo imali osam hektara vinograda, a pre tri godine smo posadili silu, našu autohtonu sortu, na dva hektara. To je sada naš najmlađi vinograd, koji daje prvi rod, priča Katarina Ivezić, praunuka osnivača vinarije.

Katarina priča da nije bilo mnogo razmišljanja o tome da li će se posvetiti porodičnom poslu. To se, kaže, podrazumevalo, ali nije joj teško palo jer, odrastala je uz vinograd i vino, pa je bilo neminovno da razvije ljubav prema ovoj proizvodnji. Posla ima puno pa su aktivni i deda, mama, sestra, stalni i sezonski radnici. Uspela je da ljubavlju prema vinu zarazi i supruga Borivoja,oftamologa po struci, koji pomaže kad god može.

Pročitaj još: Najavljena podrška vinarima

Bermet kao zaštitni znak

Jednom od najdužih porodičnih tradicija kada je u pitanju proizvodnja vina može da se pohvali sremskokarlovačka vinarija "Kurjak". Razgovarali smo sa Jovanom Pavlovićem, nastavljačem porodične tradicije koji je završio Poljoprivredni fakultet, smer vinogradarstvo, jer, kako kaže, nikada nije imao dilemu čime će se baviti.

- Naša vinariju osnovao je moj čukundeda 1850 godine. Trenutno imamo 10 hektara vinograda na kojima gajimo domaće i internacionalne sorte. Od domaćih imamo "silu", "neoplantu", "tamjaniku" i "probus", a od inostranih gajimo "merlo" i "kaberne sovinjon", priča Pavlović.

Zaštitni znak ove vinarije su crno i poluslatka vina od domaćih sorti, ali, kako kaže naš sagovornik, ipak su najpoznatiji po bermetu.

- Bermet je desertno lokalno vino koje se na ovom području proizvodi vekovima unazad. Najpre se pravilo u manastirima na Fruškoj gori, a kasnije se tradicija prenela na porodice u Sremskim Karlovcima i okolini. U njega se dodaje sok od grožđa i 24 vrste bilja. Sastav biljaka je tajna svake porodice koja pravi ovo vino, ali to su uglavnom lekovite i aromatične biljke sa Fruške gore. Svaka porodica ima svoj recept, tako da se bermeti razlikuju i po ukusu i po karakteru.

Sve vinarije sa kojima smo razgovarali predstavile su se na nedavno održanom „Grožđebalu“, manifestaciji koja već devet decenija slavi vinogradare i vinare Sremskih Karlovaca. Svi se slažu da je upravo ova manifestacija mnogo doprinela promociji vinske kulture, ali i bogatog kulturnog, istorijskog i gastronomskog nasleđa Sremskih Karlovaca.

Ohrabruje činjenica da se, pored starih vinarskih porodica, na „Grožđebalu“ pojavljuju i nove, tek osnovane vinarije. Posebno je značajno i to što se veliki deo proizvodnje zasniva na starim, autohtonim sortama grožđa, od kojih nastaju vina jedinstvenog i neponovljivog ukusa.

Atmosfera bi, međutim, bila nezamisliva bez brojnih turista koji sa čašom vina u jednoj, a parčetom kuglofa u drugoj ruci, šetaju prostranim trgom i uživaju u bogatoj ponudi manifestacije.

Završetak berbe i slavljenje novog grožđa istovremeno su i trenutak kada „Grožđebal“ osvaja nove zaljubljenike u Sremske Karlovce. Jer, veruje se, i mnogo puta je potvrđeno, da ko jednom ovde dođe, sigurno će se vratiti.

Tekst i foto: Aleksandra Milić

Projekat "Očuvanje tradicije i zanatstva vojvođanskih sela“ je sufinansiran sredstvima Pokrajinskog sekretarijata za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove Pokrajinskog sekretarijata za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama koji je dodelio sredstva.