Klimatske promene su i u vinogradarstvu, kao i u drugim granama poljoprivrede, izazvale dosta problema i potrebu prilagođavanja i primenu mera adaptacije.
Vinogradarska područja na nižim nadmorskim visinama trpe nešto veće negativne posledice u smislu povećanja temperature i broja tropskih dana tokom vegetacije, samim tim i stvaranja stresnih uslova razvoja vinove loze. Naime,usled globalnog zagrevanja dolazi do ranijeg početka vegetacije, pa u slučaju ranih prolećnih mrazeva moguća su i oštećenja biljaka vinove loze koje potom postaju osetljivije na napade bolesti i štetočina i postepeno propadaju.
Pročitaj više:Visoke temperature ubrzavaju izbor novih sorti vinove loze
Visoke dnevne temperature prati niska vlažnost zemljišta i vazduha što ako potraje duži vremenski period može prouzrokovati i sušenje čokota. Vinova loza voli visoke temperature, ali temperature preko 35°С dovode do znatno usporenog procesa fotosinteze, a samim tim i do nešto slabijeg kvaliteta grožđa. Na temperaturama preko 38°С fotosinteza gotovo i da prestaje,
Pri visokoj temperaturi lišće se kovrdža, gubi boju, suši se i opada. Posledica toga je zatvaranje stoma kako bi se sprečio gubitak vlage, što direktno zaustavlja fotosintezu. Cvetanje je izuzetno osetljivo na toplotni stres. Ekstremne vrućine dovode do sasušivanja cvetova i lošijeg zametanja bobica, što rezultira proređenim grozdovima. Grozdovi izloženi direktnom suncu mogu pretrpeti ožegotine, a u ekstremnim slučajevima dolazi do dehidratacije i smežuravanja bobica.Oštećenja se mogu javiti na bobicama u početku u vidu ožegotina, a zatim dolazi do smežuravanja bobica usled gubitka vode i do njihovog potpunog propadanja.
Kvalitet grožđa - Usled ubrzanog metabolizma izazvanog toplotom, naglo se gube kiseline, dok se šećer brže nakuplja. To može dovesti do neuravnoteženih vina (visok alkohol, niske kiseline).
Da bi se posledice visokih temperatura ublažile potrebno je održavanje zemljišta u stalno obrađenom stanju kako bi se sačuvala zemljišna vlaga. Pravovremeno uklanjanje suvišnih lastara smanjuje transpiracionu površinu, a time i nepotreban gubitak vlage.
Najveći problem je ranije cvetanje i sazrevanje grožđa. Fenološka zrelost grožđa je pomerena u najtoplije i najsuvlje doba godine što dovodi do povećanja šećera i pH, a smanjenja kiselina. Kao rezultat navedenog dobija se vino osetljivije na bolesti. Tanini koji daju strukturu vinu i antocijanini koji su odgovorni za boju su smanjeni pri višim temperaturama.
Pročitaj više:Destilerija isplativ porodični posao
Kako bi se obezbedila održivost vinogradarstva i kvalitet proizvedenih vina, neophodno je sprovoditi mere adaptacije (postavljanje mreže za zasenu, zatravljivanje, kasna zimska rezidba, navodnjavanje - kratkoročne koje se tiču pravovremenog sproveđenja odgovarajućih agrotehničkih mera, tako i dugoročne kao što su postepeno premeštanje sadašnjeg sortimenta ka višim nadmorskim visinama, promena sorti u današnjim vinogradarskim oblastima,kao i izbor podloge - one koje bolje podnose sušu (110 Richter ili 140 Rugeri).
Dipl. inž. Sanja Čokojević
PSSS "Poljoservis" Knjaževac
669519497885b9c025270d411779871283788.webp)
