Dobrivoje Živković iz Novih Banovaca po zanimanju je reprofotograf. Koliko savremene tehnologije ostavljaju traga na život ljudi i sam se uverio jer je njegovo zanimanje nestalo. To ga nije obeshrabrilo već ga je nateralo da potraži nešto novo. Odlučio je 2012. da to bude destilacija alkoholnih pića, a dve godine kasnije registrovao je destileriju.
U početku Živkovići, Dobrivoje i Anastazija su kupovali sirovinu, najviše šljivu iz Šumadije da bi je prerađivali. Kako bi imali stalnu sirovinu, ujednačenog kvaliteta odlučili su se da podignu svoj zasad. Pogotovo što je u našem narodu prihvaćeno da je šljiva kraljica rakije, a uz to je veoma tražena. Da bi adekvatno odgovorili zahtevima tržišta, vlastiti šljivik im je bio neophodan.
Dobrivoje je to znao i želeo pogotovo što ljubav prema vinogradu nosi u genima. Poreklom je iz Virovitice u Hrvatskoj, a na obroncima Bilogore njegova porodica je imala vinograd sve do devedesetih godina prošlog veka kada stižu u Srem. Nekako nova sredina ga je podsećala na staru, a blizina Fruške gore bila je presudna da se donese prava odluka.
Pročitaj više:Kajsija prerodila, a šta je sa zaradom
U vreme korone na fruškogorskim padinama kupili su 130 ari zemlje od kojih je na 60 ari podignut vinograd, a na 70 ari voćnjak sa šljivom "čačanska rodna". Sortom odličnom za rakiju, preradu, sušenje, džemove.
- Još uvek s njom nismo postigli maksimalan rod, a kad se to desi očekuje se 40 tona šljive sa cele površine, kaže Živković.
Iako je rano prognozirati ovogodišnji rod, očekuje se dobar jer je godina dobro počela. Sve ukazuje da je više plodova na granama nego listova.
To ohrabruje pogotovo što je su prošle godine svo voće izmrzlo pa su jedva nešto nabrali šljiva.
U vinogradu dominira sorta "merlo", ali prisutna je i "tamjanika". Svo voće i grožđe Živkovići prerađuju u svojoj destileriji koja zadovoljava HASSP standard. Takođe, poseduju i svu potrebnu opremu – kace za fermentaciju komine, prostor gde se ta komina prihvata, aparat za destilaciju, zatim prostor za obeležavanje rakije sa buradima, a pića se spravljju po recepturi tehnologa.
Živkovići u ponudi pored standardne rakije od šljiva imaju i rakiju od jabuka, ali i kalvados, zatim viljamovku, rakiju od bresaka, rakiju od dunja, lozovaču, komovicu. Čak su uspeli da naprave i konjak od grožđa, a pročuli su se po vinu merlo.
Ne gaje svo voće, ono koje im treba, kupuju. Uporedo kako su podizali zasade u njihov život doletele su i pčele. Dobrivoje ima 80 društava. Broj varira zavisno od godine. Za razliku od prošle godine koja je bila izuzetno loša za pčele ova obećava.
- Pčelinja paša je lepo počela s uljanom repicom u našem ataru gde će se obaviti i suncokretova paša, kaže Dobrivoje . – Jedino moraju da se sele na livadu na Divčibare.
S obzirom da je i bagrema sve više u njihovom okruženju, više pčele ne seli na Drinu, kao nekad. Primetno je da su košnice već uveliko pune bagremovog meda, a sve s okolnih paša oko voćnjaka i vinograda od samoniklog bagrema.
U proseku Živković po košnici izvrca 20 kilograma meda. Koliko je taj med kvalitetan svedoči i ovogodišnja Zlatna medalja novosadskog sajma, koju je poneo "med s orasima".
U ponudi imaju bagremov med, livadski, lipov, med od uljane repice, suncokretov. Anastazija i Dobrivoje ne zadovoljavaju se samo klasičnom ponudom već vole da eksperimentišu i da prave raznorazne kombinacije.
Kako kaže Dobrivoje kad su počinjali kombinovali su skoro svo liofilizovano voće s medom. Vremenom su suzili izbor na borovnicu, malinu, jagodu, kombinaciju limuna i đumbira, meda sa orasima - gdu su orasi usitnjeni kao puter što ga čini specifičnim, pa i ne čudi što je nagrađen.
Pogotovo što je ovo bila već treća godina učešća na Poljoprivrednom sajmu. S pravom se nada da će uskoro njegov med poneti oznaku "Najbolje iz Vojvodine" za koju je aplicirao, potvrđujući tako kvalitet i autentičnost proizvoda sa ovih prostora.
Živkovići svoje proizvode prodaju uglavnom na kućnom pragu,ali imaju i svoje prodajno mesto na Novom Beogradu, a učestvuje i na noćnom bazaru na Novosadskoj Ribljoj pijaci.
Pročitaj više:Probija se crna ribizla
Bez podrške porodice ovaj posao ne bi opstao. Supruga Anastazija i sin Nemanja budući inženjer voćarstva i očev naslednik, uvek su tu da pomognu kao i kćerka Tamara.
Na ovom poljoprivrednom gazdinstvu ideja uvek ima. Privlači kapacitet destilerije od 1.000 litara koji još uvek nije dostignut.
Dobrivoje se raduje što će u budućnosti Nemanja sve više da se uključuje i polako da preuzima ovaj posao. Veliko je zadovoljsto gazdinstvo ostaviti u rukama mladog obrazovanog inženjera koji ima viziju kako dalje.
Tamara Gnip
669519497885b9c025270d411786109076160.webp)