Danas, mnogi svoj mir pronalaze u prirodi. Još kad se korisno osmisli boravak u njoj to je privelegija. Među tako povlašćenim je i Mladen Đaković iz Lukićeva.
Odlučio je da zajedno sa suprugom Dušankom svoje slobodno vreme posveti crnoj ribizli, voćki koja kod nas nije dovoljno zastupljena, a izuzetno je lekovita.
Pročitaj više: Doneto više od 12.000 rešenja za podsticaje po košnici pčela
Sve je počelo slučajno u želji da se bolje iskoriste penzionerski dani. Đakovići su kupili plantažu crne ribizle u Družetiću, opština Koceljeva, pre šest godina. Za njih je to bio izazov. S obzirom da se radi o specifičnoj voćnoj vrsti, a još uvek nedovoljno poznatoj. Desilo se da je baš u vreme kupovine zasad dostigao pun rod, koji je trebalo plasirati, a to nije bilo lako.
- Malina, kupina, borovnica su poznate i tražene voćne vrste, kaže Mladen. – To se ne može reći i za crnu ribizlu. Iako je divlja, a uz to i najzdravija bobičasta vrsta izuzetno lekovita, poboljšava imunitet nedovoljno je zastupljena.
Svedoci smo da i voćarska proizvodnja sve više zavisi od vremenskih prilika. Prednost je što crna ribizla za berbu dospeva krajem juna, početkom jula pre vrućina. Posle berbe veliki problem je kako očuvati lisnu masu grma pogotovo što fotosinteza prestaje na 30°S, a temparature u tom periodu budu i znatno više.
Đakovići nemaju zaštitne mreže koje štite zasad od visokih temperatura. To je skupa investicija za tako malo površinu.
Kako kaže Mladen da se ostvaruje rod od 15 t/ha nabavka zaštitne mreže je u redu, a za rod od 3 t/ha se ne isplati.
Pogotovo je interesantno da nijedna ptica ne napada crnu ribizlu, što je važno jer danas vrane, golubovi nanose velike štete i povrću i voću.
Berba obično počinje sredinom juna ili početkom jula. Crna ribizla je prilagodljiva kultura i može se obrati u više navrata u zavisnosti da li se bere za proizvodnju sokova, džemova ili vina. Kada sazrevaju, plodovi mogu ostati na granama i do 30 dana – bobice se neće smežurati, što je čini idealnom za naše uslove.
Berba se obavlja kombajnom. Plod je sitan, ako se bere ručno berač može da nabere kilogram. Da bi berba bila brža i efikasnija Đakovići su se odlučili za mehanizovanu, kombajnom koga iznajmljuju, a koji će uskoro biti na prodaju pa možda bude i njihov. Posle berbe sledi zaštita zasada aminokiselinama kako bi se očuvala lisna masa grma, da bi se proizvelo zdravo i bezbedno voće sledeće sezone. Interesantno je da od 7.000 sadnica tokom godine od 500 do 1.000 sadnica se osuši usled visokih temperatura. Ta mesta se popunjavaju novim izdancima iz rasadnika u Lukićevu.
Želja im je da zasad zasnuju i u Vojvodini kod kuće. Da li će uspeti neizvesno je jer se razlikuje ph zemljišta. U Družetiću je 4,8 dok se u Lukićevu ph kreće u okviru od 6,5 – 7.
Takođe i korove uništavaju mehanički. Mladen je uspeo da napravi priključni deo koji prikači za traktor poput tilera - voćerskog podrivača i s njim rešava problem korova.
Rezidba crne ribizle je jednostavna, seku se najstarije grane. Kako kaže Mladen, seče se najdeblji petogodišnji izdanak, a ostavljaju mladi izdanci. Najbolje je da grm ima ukupno 12 grana, po tri jednogodišnja, dvogodišnja, trogodišnja i četvorogodišnja izdanka.
Sav rod Đakovići prerađuju. Odlučili su se da finalizuju proizvod kako bi ga bolje plasirali na tržište. Po tradicionalnim receptima prave džemove, sokove, likere, vino. Počeli su i da eksperimentišu i da kombinuju ljuto i slatko i tako nastaju novi proizvodi. Dodatkom čilija nastali su i egzotični prelivi za sir i meso.
Kvalitetni proizvodi Đakovića od crne ribizle spremljeni na tradicionalan način od prošle godine nose oznaku "Najbolje iz Vojvodine". Uspeli su i da kreiraju i sopstveni brend "Sophia ribizla", ali i logo,etiketu, ambalažu i tako tržištu ponude širok spektar proizvoda od crne ribizle.
Pročitaj više:Med i snaga i motiv
Sami su se uverili da sertifikat otvara put ka novim tržištima. Tako je Mladen došao na ideju da oformi udruženje starih zanata Lukićevo, koje nosi ime "Niti vremena", a obuhvata unikatne stare zanate poput tkanja, izrade sapuna, balskih haljina… Želja svih ovdašnjih zanatlija je da i Udruženje ponese oznaku "Najbolje iz Vojvodine". Pogotovo što su to znati koji izumiru, a ti proizvodi su cenjeni na evropskom tržištu. Cilj je da ih plasiraju van granica naše zemlje.
Do tada put ka kupcima otvaraju proizvodi od crne ribizle po kojima su postali prepoznatljivi i traženi.
Tamara Gnip
669519497885b9c025270d411786109076160.webp)