Ovogodišnja sajamska manifestacija bila je mesto koje je okupilo i male preduzetnike i proizvođače na izložbi "Darovi Vojvodine" koju je podržala Pokrajinska vlada u želji da lakše nađu put do kupaca. Posetiocima Sajma svoj proizvodni program predstavilo je oko 50 izlagača, među kojima su bili vinari, pivari, kraft pivari, poslastičari, čuvari starih zanata, majstori kulena i čvaraka, cvećari, uljari, svi sa svojom bogatom ponudom. Dočaravajući svojim proizvodima, posetiocima na najlepši način duh i tradiciju ovih prostora.
Pročitaj više:Jeftin uvoz i prevare ugrožavaju evropsko pčelarstvo
Među izlagačima je bio i Radovan Ćendić, pčelar iz Budisave, član izvršnog odbora novosadskog Udruženja pčelara "Jovan Živanović" i sekretar Saveza pčelarskih organizacija Vojvodine. S pčelama je počeo da se druži pre dve decenije. Početak je bio skroman sa dve košnice. Uspeo je da stigne do 40 društava, pa je napravio pauzu i definitivno ponovo se pčelama vratio pre jedne decenije neposredno pred odlazak u penziju. Danas, broj društava se kreće od 50 do 80, zavisno od godine.
- Prošla godina je bila veoma teška za pčelare. Na području Vojvodine beležio se gubitak od 70 odsto pčelinjih društava, podseća Ćendić. – Različiti faktori su na to uticali, među njima i visoke temperature tokom leta. Sve to ostavilo je traga, matica je položila manje jaja, i populacija je bila manja,imunitet slabiji i pčele su stradale ulaskom u zimu. Zadatak, a i dodatni trošak za pčelare je bio da prošire društva, razdvoje pčele i naprave nove rojeve, a to je rizik koji nosi svaka godina.
Radovan je seleći pčelar. Paša počinje uljanom repicom na području Vilova i Titelskog brega. Potom dolazi bagrem na Kosmaju. Problem je što već četiri godine izostaje ova paša jer bagrem ne zamedi. Potom se pčele vraćaju u stacionar na bagremac i sledi priprema za lipovu pašu koja je na Fruškoj gori.
Ćendić, seli pčele na Andrevlje gde je najbolja lipova paša. Da je tako potvrđuje i sertifikat koji nosi njegov lipov med i oznaka zaštićenog geografskog porekla.
- Sertifikat obavezuje da društva moraju biti jaka, zdrava, košnice sa dovoljno ramova i novim saćem, kao i da su uredno obeležene, objašnjava Ćendić. – Takođe, stalno se kontroliše gde se pčele nalaze kad su na području NP "Fruška gora". Takođe i med koji pčele skupljaju mora da se vrca na tom području i pakuje. Svaka teglica lipovog meda nosi oznaku Ministarstva poljoprivrede šumarstva i vodoprivrede, sa serijskim brojem na osnovu koga se uvek može znati ko je proizvođač tog meda.
Po završenoj lipovoj paši dolazi suncokret na području Banata. Nakon suncokreta pčele se vraćaju u stacionar i od avgusta se polako pripremaju za sledeću godinu
Kako kaže Ćendić u pčelarstvu nema pravila. Zavisno od godine po košnici može da bude od 30 do 60 kilograma meda. Međutim takvih godina je sve manje. Dešava se da pčele ne donesu meda pa mora da se interveniše i dodaje hrana. U ovako izmenjenim vremenskim prilikama prosek po košnici je 20 kilograma za celu godinu.
Radovan med prodaje na kućnom pragu. Osim meda u ponudi su i proizvodi od meda koji su ukusni, zdravi i primaljivi kupcima. To su mešavina meda sa orašastim plodovima i suvim voćem, sa lešnikom, bademom, tahinijem, ali i sa semenom koprive, zatim bronhi med sa lekovitim biljem, kao i mešavina meda i polena.
- Od ove godine počeli smo i kontrolisanu kristalizaciju meda pa je novina u ponudi kremasti med koji se lepo maže na hleb, objašnjava Radovan. – Iako se čini da je sve to nešto novo i nije jer se koriste stari recepti i iskustva prethodnih generacija.
Ne treba zaboraviti da bez obzira koliko je proizvod kvalitetan, važno je kako je upakovan i deklarisan u skladu sa važećim Zakonom.
Ćendić upozorava da na tržištu najveći problem pravi uvozni med sumnjivog kvaliteta. Najbolji način da se prepozna takav med jeste analiza. Konstantno se obavljaju analize po trgovinskim radnjama, ali i prilikom uvoza potrebno je utvrditi šta se uvozi pre nego što se pusti u prodaju. Savet potrošačima je da kupuju med od poznatog pčelara. Pogotovo što svaki pčelar na svojoj tegli ima lične podatke i tako garantuje za med koji prodaje. Bez međusobnog poverenja nema ni sigurne kupovine.
Da bi kupovina bila sigurnija SPOS je napravio aplikaciju "Medoteka" gde se preko telefona može pronaći svoj pčelar.
Pročitaj više:Svetski dan pčela, oprašivača ključnih za zdravlje planete
Uvek treba imati na umu i ne zaboraviti da med proizvode pčele, a pčelar puni tegle.Lepota ovog zanimanja i jest stalni kontakt s pčelama i mir koji pruža priroda. U ovom poslu Radovan nije sam pomažu mu i supruga i kćerka kad je potrebno.
Potvrđujući tako da i ova porodica može savršeno da se organizuje baš kao i pčele u prirodi.
Tamara Gnip
