Odmah po završetku suncokretove paše i oduzimanja medišnih nastavaka, pčelari se suočavaju sa najvećim izazovom sezone — hitnim suzbijanjem krpelja varoe. U ovom periodu, populacija parazita dostiže svoj letnji vrhunac, a leglo koje pčele sada odneguju ključno je za zimovanje društva. Poslednjih godina, u potrazi za efikasnim i ekološki prihvatljivim rešenjima, pčelarska praksa je napravila ozbiljan iskorak uvođenjem celuloznih traka natopljenih rastvorom oksalne kiseline i glicerina. Ovaj tretman obezbeđuje visoku efikasnost (preko 90%), ne ostavlja rezidue u vosku i medu, a pčelari ga mogu koristiti bez bojazni od kontaminacije.
Pročitaj još:Loša vest za pčelarstvo: Francuska odobrila pesticide štetne za pčele
HEMIJA U SLUŽBI BIOLOGIJE
U osnovi, reč je o namenskim trakama od upijajućeg celuloznog materijala koje su natopljene homogenizovanim rastvorom glicerina i oksalne kiseline u tačno određenim, stručno definisanim proporcijama. Aktivna supstanca je oksalna kiselina, koja zahvaljujući svom niskom pH deluje kontaktno i ima izrazito akaricidno dejstvo na krpelja.
Međutim, ključ uspeha ovog tretmana leži u glicerinu. Budući da je reč o viskoznoj, neisparljivoj i higroskopnoj supstanci, glicerin hemijski „veže“ kiselinu za sebe i sprečava njeno prebrzo sušenje ili isparavanje. Na taj način omogućava se proces sporog, kontrolisanog oslobađanja oksalne kiseline sa celulozne podloge u dugom kontinuitetu — od 25 do 40 dana. Ta dugotrajnost je presudna jer pokriva skoro dva puna ciklusa pčelinjeg legla, uništavajući varou koja sukcesivno izlazi iz ćelija saća.
DOZIRANjE PREMA SNAZI PČELINjEG DRUŠTVA
U praksi, efikasnost ovog tretmana direktno zavisi od pravilno odmerene količine celuloznih nosača. Pčelar se pri aplikaciji mora striktno rukovoditi trenutnom snagom i razvijenošću pčelinjeg društva. Za jaka, proizvodna pčelinja društva koja u potpunosti zauzimaju plodišni prostor (deset i više ramova), standardna i preporučena doza iznosi četiri cele trake. One se raspoređuju tako da pokriju zonu legla i obezbede maksimalan kontakt sa pčelama. Za nukleuse i slabija društva (razvijena na pet do šest ramova), ova doza se polovi, pa je za uspešnu zaštitu sasvim dovoljno aplikovati dve trake.
Pročitaj još:Marko Tomašević: Pčelar koji prati prirodu
ZNAČAJ FARMACEUTSKE ČISTOĆE I ČUVANjA PREPARATA
Kada se govori o sastavu ovih sredstava, ključni faktor bezbednosti za pčele jeste upotreba sirovina isključivo visoke čistoće. Za razliku od improvizovanih rastvora iz domaće radinosti gde se neretko koristi tehnički glicerin, gotove trake na tržištu oslanjaju se na farmaceutski glicerin (čistoće iznad 99%) i čistu oksalnu kiselinu dihidrat u optimalnom odnosu.
S obzirom na to da je glicerin po svojoj prirodi izuzetno higroskopan – što znači da aktivno privlači i upija vlagu iz vazduha – fabrička pakovanja su uvek hermetički zatvorena i vakuumirana. Svako prerano otvaranje ili izlaganje vazduhu dovodi do razređivanja rastvora i njegovog neželjenog curenja po pčelama. Zbog toga se folija otvara tek na samom pčelinjaku, neposredno pre spuštanja traka u košnice, dok se eventualni ostatak mora odmah ponovo hermetički zatvoriti i skloniti na suvo, tamno i hladno mesto.
GDE I KAKO APLIKOVATI TRAKE?
Da bi ovaj ekološki tretman dao svoj maksimum, pčelar mora striktno voditi računa o mestu postavljanja. Oksalna kiselina deluje isključivo kontaktom — pčele prelaze preko trake, čestice kiseline se prenose sa jedne jedinke na drugu, čime se vrši dezinfekcija populacije. Pošto se varoa razmnožava u leglu, a mlade pčele hraniteljice i matica su uvek najgušće zaposednute parazitima, trake se moraju postaviti isključivo unutar plodišnih okvira u kojima se nalazi leglo.
U praksi postoje dva osnovna načina aplikacije. Prvi je metod ćiriličnog slova „L“ (savijanje preko satonoše): Cela traka se presavije i njome se „obuče“ okvir sa leglom. Izuzetno je važno da se traka ne postavlja u sam “geografski” centar okvira, kako se ne bi blokiralo kretanje matice i pčela na najkritičnijem mestu. Preporuka je da se traka pomeri za 5 do 7 centimetara u stranu u odnosu na zamišljeni centar, i da se na susednim okvirima postavlja naizmenično (cik-cak raspored).
Drugi način je metodom visećih polovina (upotreba čačkalice): Traka se preseče na pola, a dobijene polovine se pomoću čačkalice ili plastičnog nosača spuste da vise u ulicama između okvira sa leglom, kao fluvalinatne letvice. Ova tehnika zahteva znatno više vremena prilikom aplikacije, što može biti problem na većim pčelinjacima. Međutim, ona ima ozbiljne prednosti: trake su idealno uravnotežene u prostoru, ostavljaju čist i nesmetan prolaz za pčele i maticu, a ujedno se drastično smanjuje pojava „udubljivanja“ i oštećenja voska na dodirnim površinama ramova. Izbor metode zavisi od slobodnog vremena i organizacije rada samog pčelara, jer je efikasnost u oba slučaja identična.
OGRANIČENjA U LETNjIM MESECIMA
Iako je reč o ekološkom sredstvu koje se može koristiti u različitim fazama sezone, celulozne trake sa oksalnom kiselinom imaju jasno definisan temperaturni opseg u kojem deluju bezbedno i efikasno. Taj prozor se kreće od 15 do 35 stepeni Celzijusa.
Ispod 15 stepeni aktivnost pčela i njihovo kretanje po okvirima drastično opada. Smanjen kontakt pčela sa celulozom odlaže i umanjuje širenje aktivne supstance kroz košnicu, što može rezultirati neuspehom tretmana i kasnijim stradanjem društva. Zato ovaj metod nije pogodan za kasnu jesen i zimu.
Iznad 35 stepeni dolazi do suprotnog, opasnog efekta. Na ekstremnim letnjim žegama, glicerin i celuloza ubrzano otpuštaju oksalnu kiselinu. Previsoka koncentracija kiseline u kratkom roku može izazvati toksične efekte, oštetiti populaciju mladih pčela hraniteljica, pa čak i ugroziti samu maticu.
Primena celuloznih traka sa oksalnom kiselinom zahteva od pčelara taktičku disciplinu na terenu. Tretman se pokreće odmah po završetku vrcanja suncokretovog meda, ali se sama aplikacija traka u košnice mora prilagoditi dnevnom ritmu tropskih dana. Postavljanje se obavlja isključivo u kasnim popodnevnim ili večernjim satima, kada dnevna vrelina počne da opada, čime se izbegava nagli početni šok za pčelinje društvo. Ukoliko se u julu pogode dani sa ekstremnim temperaturama koje prelaze kritičnih 35 stepeni, pčelar treba da sačeka prvo kratkotrajno letnje osveženje kako bi bezbedno uneo trake u plodište. Pravilno tempiran i tehnički precizno izveden, ovaj metod pruža pčelinjem društvu stabilan i dugotrajan ekološki štit u momentu kada se lomi sudbina naredne pčelarske sezone.
Tekst i foto: Dejan Kreculj
