Za Marka Tomaševića iz Sremske Mitrovice pčelarstvo nije samo posao već način života. Iako se pčelama bavi tek jedanaest godina, danas iza sebe ima bogato iskustvo, pedesetak pčelinjih društava i jasnu filozofiju – prirodu treba posmatrati, poštovati i učiti od nje.
Zanimljivo je da Marko nije odrastao uz pčele. Na predlog prijatelja odlučio je da se okuša u pčelarstvu, a tek tada saznao je da je njegov pradeda Miloš takođe bio pčelar. U porodičnoj kući i danas se čuva njegova neotvorena kanta meda, što je Marku bio dodatni podstrek da istraje u ovom poslu.
Počeo je sa svega tri košnice, ali je nakon prve zime ostala samo jedna. Broj društava se godinama menjao, u jednom periodu imao ih je čak stotinu, dok danas smatra da je pedesetak košnica optimalan broj za kvalitetan rad.
Paša prati cvetanje prirode
Marko je seleći pčelar, pa njegove pčele tokom sezone prelaze stotine kilometara prateći najznačajnije medonosne biljke.
Prva paša počinje u aprilu na uljanoj repici u ataru sela Jamena. Zahvaljujući dobroj saradnji sa vlasnikom parcela, koji vodi računa o vremenu tretiranja useva, pčele su bezbedne, a med vrhunskog kvaliteta.
Krajem aprila i početkom maja počinje najvažnija paša – bagremova. U uslovima sve izraženijih klimatskih promena upravo je bagremov med najteže proizvesti, ali i najvredniji. Marko uspeva da iskoristi dve bagremove paše – najpre na Ceru, a zatim uz Drinu, prateći cvetanje bagrema.
U junu košnice seli na Frušku goru zbog lipe, a nakon toga u Banat, gde pored suncokreta ima i bogatih livadskih pašnjaka i kanala obraslih čičkom. Upravo sa tih terena nastaje kvalitetan livadski med, koji ujedno predstavlja i poslednju pašu pre odlaska pčela u zimovnik.
Dobra paša i čista voda su pola uspeha
Iskustvo ga je naučilo da je za zdrava i jaka pčelinja društva presudno obezbediti kvalitetnu pašu, ali i izvor čiste vode.
– Primetio sam da pred svitanje pčele veoma rano izlaze i sakupe svu rosu, čime obezbeđuju dovoljno vode koja im je neophodna za normalno funkcionisanje – kaže Marko Tomašević.
Posebnu pažnju posvećuje i zaštiti od varoe. Koristi organske preparate na prirodnoj bazi, a nakon tretmana pčele prihranjuje šećernim sirupom kako bi spremne ušle u zimu. Tokom zimskih meseci redovno kontroliše da li u košnicama ima dovoljno hrane.
Dosadašnji prinosi obećavaju
Iako je prošla godina za većinu pčelara bila veoma teška, Marko ističe da je svaka sezona drugačija.
Dosadašnje ovogodišnje vrcanje meda uliva optimizam. Posle paše na uljanoj repici ostvario je prinos od oko 15 kilograma meda po košnici, nakon bagrema čak 24 kilograma, dok je posle lipe izvreo još oko 15 kilograma po košnici.
– Već u martu moglo se naslutiti da će godina biti dobra. Iskusni pčelari primetili su veoma buran razvoj pčelinjih društava, a kasnije je to potvrdio i odličan rod voća – kaže Marko.
Porodični posao i novi proizvodi
Pčelarstvo je u porodici Tomašević zajednički posao u kojem učestvuju supruga i deca. Ipak, najveću pomoć Marko ima od najstarije ćerke Katarine, koja je, kako kaže, njegova desna ruka.
Prateći savremene trendove, pored klasičnih vrsta meda kupcima nudi i med sa liofilizovanim voćem. U ponudi su ukusi jagode, maline, šumske borovnice, limuna, jabuke i cimeta, a posebno su popularni među najmlađima. Asortiman upotpunjuju i med sa koprivom, imuno med i medovača.
Svoje proizvode prodaje sa kućnog praga, ali ih redovno predstavlja i na turističkim manifestacijama u Sremskoj Mitrovici, kao i na Novosadskom bazaru, gde je stekao verne kupce koji mu se iz godine u godinu vraćaju.
Kvalitet iznad svega
Za budućnost ima jasne planove. Želi da opremi savremenu punionicu u kojoj će se med vrcati, puniti i skladištiti u kontrolisanim uslovima, ali pre svega da zadrži kvalitet po kojem je prepoznatljiv.
Baš kao što su pčele savršeno organizovane i vredne, i Marko nastoji da uz red, rad i poštovanje prirode ostvari svoje ciljeve.
Njegova priča potvrđuje da priroda često daje najbolje odgovore – potrebno je samo pažljivo je posmatrati.
T. Gnip
Foto: Privatna arhiva
Na fotografiji: Marko Tomašević
Projekat „Ekološke prakse u Sremskoj Mitrovici: Dobro za prirodu, dobro za ljude” sufinansiran je sredstvima iz budžeta Grada Sremska Mitrovica – Gradske uprave za kulturu, sport i mlade. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu ne izražavaju nužno stavove organa koji je dodelio sredstva.
