669519497885b9c025270d411784894115202.webp)
Predrag Dostanić iz Salaša Noćajskog po zanimanju je mesar. Nakon što je pre jedanaest godina otišao u Austriju u potrazi za boljim životom, nostalgija za rodnom Mačvom bila je jača, pa se vratio i odlučio da pokrene sopstvenu proizvodnju. Izabrao je uzgoj moravke – stare autohtone rase svinja – i preradu mesa po tradicionalnim recepturama.
Moravka je nekada bila jedna od najzastupljenijih rasa u Srbiji. Još u vreme kneza Miloša Obrenovića gajila se širom zemlje i donosila značajne prihode domaćinstvima. Danas je ponovo sve više cene oni koji prepoznaju kvalitet njenog mesa.
Za Dostanića je upravo to bio presudan razlog da se opredeli za ovu rasu. Kako raspolaže manjom površinom zemljišta, moravka se pokazala kao veoma isplativa jer nije zahtevna za uzgoj. Ne zahteva velike količine koncentrata, a značajan deo hrane pronalazi u prirodi.
Pre tri godine nabavio je deset nazimica, deset prasadi i nerasta, registrovao gazdinstvo za uzgoj i preradu mesa, a ubrzo otvorio i mesaru i roštiljnicu. Zahvaljujući kvalitetu proizvoda, stekao je stalne kupce i dobru reputaciju.
Danas na gazdinstvu ima deset krmača i oko šezdeset prasadi, a broj grla se stalno povećava. Moravke se lako prase i najčešće na svet donesu od šest do osam prasadi.
Prirodan način uzgoja
Jedna od najvećih prednosti ove rase jeste skromnost u ishrani. Dostanić svinje hrani žitom i kukuruzom, ali i voćem i povrćem koje preuzima iz trgovinskih lanaca kada više nije pogodno za prodaju. Ogradio je oko jednog jutra zemljišta kako bi životinje imale dovoljno prostora za slobodno kretanje i rijenje, što im omogućava uslove što sličnije prirodnom staništu.
– Ove tropske vrućine ni njima ne prijaju. Iskopao sam veliku rupu i napunio je vodom kako bi lakše podnele visoke temperature – kaže Dostanić.
Porodična receptura i proizvodi bez aditiva
Mesarski zanat nasledio je od oca, a i danas koristi staru porodičnu recepturu.
– Meso moravke je blago slatkastog ukusa. Masnoća je posebna i trudim se da upravo tu autentičnost sačuvam tokom prerade – objašnjava Predrag.
Kupci to prepoznaju i rado se vraćaju. Posebno su tražene roštiljske kobasice bez aditiva, dok se suhomesnati proizvodi pripremaju od čistog mesa koje se dimi na bukovoj piljevini.
Na gazdinstvu se nalaze i objekti za preradu, rashladne komore, hladnjače i četiri pušnice, što omogućava da se čitav proizvodni proces obavlja na jednom mestu.
Porodični posao sa jasnim planovima
U proizvodnju je uključena cela porodica – supruga, sin, ćerka i zet, uz pet stalno zaposlenih radnika i još nekoliko sezonskih kada je obim posla veći.
Dostanići nastoje da kupcima tokom cele godine obezbede sveže i kvalitetno meso. Velika je potražnja za butom, šniclama i krmenadlama, dok se deo proizvodnje usmerava u roštiljnicu ili na dimljenje i sušenje.
Prema rečima Predraga Dostanića, sve manje domaćinstava u selu gaji svinje jer su mnogi odustali zbog niskih otkupnih cena i slabe isplativosti proizvodnje. Zbog toga raste potražnja za kvalitetnim domaćim mesom, koju nije lako zadovoljiti.
Za njegov rad odavno se čulo i van Salaša Noćajskog. Redovan je učesnik sajmova, noćnih bazara i drugih manifestacija na kojima nastupa uz podršku sremskomitrovačkog Agrobiznis inkubatora.
Iako do sada nije koristio subvencije, voleo bi da dobije sertifikat kojim bi se potvrdila autentičnost rase moravka i njena povezanost sa Mačvom. U planovima mu je i izgradnja mini-klanice, čime bi zaokružio proizvodni proces.
Svojim radom i posvećenošću pokazuje da se i u savremenim uslovima može graditi uspešna proizvodnja zasnovana na očuvanju tradicije, kvalitetu i poštovanju prirodnog načina uzgoja.
T. Gnip
Foto: Privatna arhiva
Projekat „Ekološke prakse u Sremskoj Mitrovici: Dobro za prirodu, dobro za ljude“ sufinansiran je sredstvima iz budžeta Grada Sremska Mitrovica – Gradske uprave za kulturu, sport i mlade. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
