Organska proizvodnja postaje sve popularnija, pa se shodno tome i površine pod njom povećavaju. U Srbiji ima skoro 7.000 proizvođača koji se organskom proizvodnjom bave na 30.000 hektara. Prošle godine ukupan izvoz ovih proizvoda iznosio je 55 miliona evra, prema podacima Nacionalne asocijacije “Serbia organica”. Međutim , postavlja se pitanje koji su njeni nedostaci? Naučnici su sproveli istraživanje na uzorku od 14.000 gazdinstava koja se bave ovom proizvodnjom i uočili njene uticaje na konvencionalne poljoprivrednike.
Iako su zagovornici organsku poljoprivredu dugo predstavljali kao ekološki prihvatljiviju, studija u Kaliforniji otkrila je da porast površina pod organskom poljoprivredom može dovesti do povećanja upotrebe pesticida na susednim konvencionalnim farmama zbog veće pretnje od insekata. Ešli Larsen, vođa studije, naglašava važnost razumevanja ovog fenomena kako bi se izbeglo međusobno nanošenje štete između organskih i konvencionalnih poljoprivrednika.
Istraživači su otkrili da kada su organske farme okružene drugim organskim poljima, njihova upotreba pesticida opada, verovatno zbog prisustva prirodnih neprijatelja štetočina. Larsen sugeriše da bi prostorno grupisanje organskih farmi moglo biti korisno rešenje. Ipak, mnogi poljoprivrednici se protive politikama koje bi mogle ograničiti lokacije na kojima se mogu koristiti različite metode.
Mnogi konvencionalni poljoprivrednici vide organske farme kao “žarišta“ potencijalnih štetočina, što povećava upotrebu pesticida.
Istraživači ističu potrebu za holističkim pristupom u proceni poljoprivrednih praksi, uzimajući u obzir uticaj na zdravlje ljudi, kvalitet vazduha i vode, i ekosistemsku raznovrsnost. Mišljenja su podeljena neki poljoprivrednici naglašavaju značaj upravljanja zemljištem, dok drugi organski brinu o zadržavanju sertifikata.
Da bi organska poljoprivreda imala pozitivan uticaj na okolinu, potrebna su dalja istraživanja kako bi se potpuno razumele njene posledice i razvile politike koje će podržati održivu poljoprivredu.
Izvor: Euronews
