U organizaciji Poljoprivredne stručne službe “Sombor” d.o.o na oglednom zasadu PSS Sombor u Karavukovu održan je Dan polja trešnje. Kako je u pozdravnoj reči istakao direktor Vladimir Sabadoš, prvi hektar ovog voćnjaka posađen je u aprilu 2012. godine, sredstvima Pokrajinskog sekretarijata, da bi naredne godine bilo posađeno još tri hektara. PSS Sombor počeo je s trešnjom i jagodama, a pre dolaska „Ferera“ posađeni su i lešnici, za pun potencijal ovog oglednog zasada.
– Pokrajinski sekretarijat, kao i do sada, podržava i potpomaže razvoj poljoprivrede u AP Vojvodini, prvenstveno kroz bespovratna sredstva za gazdinstva, ali i kroz potporu poljoprivrednim stručnim službama, na kojima se zasniva modernizacija i unapređenje zaštite bilja – rekao je pomoćnik pokrajinskog sekretara za poljoprivredu Mladen Petreš, ističući da je Pokrajinski sekretarijat otvoren za saradnju i sugestije. On je pozvao sve poljoprivrednike i stručnjake koji imaju pitanja, predloge za unapređenje poljoprivrede ili dileme, da se jave Sekretarijatu, kako bi zajedno došli do pravih rešenja.
Profesor dr Zoran Keserović, s Poljoprivrednog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu i naš najveći stručnjak za voćarstvo rekao je da ono što je poezija u književnosti, to je voćarstvo u poljoprivredi.
– Posle proizvodnje jabuke, gde je primenjena jedna od najsavremenijih tehnologija, trešnja je druga voćna vrsta koja u poslednjih nekoliko godina značajno napreduje s tehnologijom. Podižu se savremeni zasadi sa dobrim sortama, u sistemu fertirigacije, s protivgradnim mrežama. Kad me je jedan od ministara pitao kako to Holandija koja je nešto malo veća od Vojvodine, izvozi u vrednosti od 94 milijarde dolara, a kompletna Srbija jedva 4,5 milijarde, rekao sam da su na vreme formirali zlatni trougao: spoj politike biznisa, velikih kompanija i naravno, nauke, okrenuvši se radno intenzivnoj proizvodnji, poručio je Keserović.
Prof. Keserović smatra da Srbija mora da menja stav prema poljoprivredi, okrećući se ka radno intenzivnim granama.
- Prosek proizvodnje u Srbiji je 18.000-20.000 tona, 2004. bio je 30.000 tona, a najmanji prošle godine, zbog zimskih i prolećnih mrazeva – 14.900 tona. Ove godine očekujem prinos preko 25.000 tona. U izvozu, najviše smo zaradili 2017. godine, oko sedam miliona dolara, a ove godine očekujem još više – oko 10 miliona dolara, zaključio je dr Zoran Keserović.
Učesnici Dana polja trešanja potom su obišli sortne oglede trešnje, leske i ogleda PSS Sombor, gde su se upoznali s modelom zaštite trešnje u okviru Prognozne službe, a potom otišli i u Zemljoradničku zadrugu „Agrodunav“ iz Karavukova.
Danu voćara, pored brojnih poljoprivrednika i predstavnika medija, prisustvovali su i predstavnici Ministarstva poljoprivrede i Zadružnog saveza Vojvodine.
Izvor: Dobro jutro
669519497885b9c025270d411786109076160.webp)