Iako je borovnica poreklom iz Severne Amerike danas se uzgaja u celom svetu. U poslednje dve decenije kod nas borovnica beleži ekspanziju širenja pogotovo na području centralne Srbiji. Iz raznoraznih razloga počinje se s ovom proizvodnjom. Posebno je neobično kad jedna stjuardesa let avionom zameni proizvodnjom borovnica i još ih brendira kao "Desine", skraćenicom od reči stjuardesa.
Ivana Stojković iz Kragujevca, master ekonomista, po završetku studija oprobala se i kao stjuardesa na Bliskom istoku. Upravo kada je počinjala svoje prve letove, porodica se suočavala s egzistencijalnim problemima. Tražili su rešenje i odlučili da pokušaju da uzgajaju borovnicu. Zahvaljujući Ivani uspeli su da da kupe zemlju 1,8 hektar u selu Nikšić, opština Batočina, koje je od Kragujevca udaljeno samo 14 kilometara.
Pročitaj još: Letnja rezidba borovnice
Uči se na greškama
Bez prethodnog znanja ali s puno želje da uspu na ovom polju Stojkovići počinju polako ali sigurno da otkrivaju tajne uspešnog uzgoja borovnice. Podizanju zasada pre jedne decenije prethodila je zemljišna analiza. Zasad borovnice podignut je na banku, pod mrežom i prostire se na 1,5 hektar. Već na samom početku bilo je problema zbog glinovite zemlje koja se lako spira usred zalivanja. Nisu odustali već su polako biljke sadili etapno četvrtinu po četvrtinu sa po 1.000 biljaka.
Danas, deceniju kasnije na plantaži imaju 4.000 sadnica, od kojih je pola u punom rodu, a druga polovina su mlade biljke
- Neophodno je bilo postaviti gredice da se očuva banak, a oko biljaka je rasuta piljevina, šumski treset i drvena sečka, prirodan materijal s ovog područja, a sve u cilju očuvanja vlage i da se smanji porast korova, objašnjava Ivana.
Na ovaj način Stojkovići su sačuvali zemlju od spiranja ali još uvek nisu bili postigli da borovnica bude u sredini koja joj pogoduje. Inače šumadijsko zemljište je pogodno za gajenje povrća jer je zemlja tvrda bogata baketerijama, a borovnica voli rastresito zemljište bogato gljivama i tome su težili.
Presudna je bila Ivanina poseta Novom Zelandu pre par godina gde je videla biljke borovnica koje dostižu visinu do dva metra, a imaju po 50 prutova, tako da po grani bude i 15 kilograma plodova.
Po povratku, postavila je sebi cilj da biljkama mora da omogući takve uslove da mogu u potpunosti ostvare svoj potencijal. Sve je ukazivalo da su neophodne promene u tehnologiji proizvodnje, a greške se moraju ispraviti.
Pročitaj još: Najskuplje voće u junu
Regenerativna poljoprivreda pravi put
Zadruga "Takovo berry", Ivani je pružila odgovore i uvela je u svet regenerativne poljoprivrede, koja biljkama omogućava dug životni vek i zdrave proizvode.
Cilj ove proizvodnje je da preko zemlje biljka stekne imunitet kako bi bila jaka s zdravim listom, plodom. Zahvaljujući piljevini, tresetu, iglicama i riperovanju – tehnici koja se primenjuje da zemlja postane mekša, rastresitija s više kiseonika, to je moguće. U slučaju da dođe do oboljenja same biljke, njen imuni sistem sam reaguje i nije joj potreban nikakav lek jer se vremenom regeneriše.
- Proletos je bilo mraza u aprilu i maju, što je ostavilo traga skoro na svim voćnim vrstama. Zahvaljujući principu regenerativne poljoprivrede po kom se jača zemlja, a preko koje se postiže jači imunitet biljke, borovnica je prebrodila taj nalet mraza, objašnjava Ivana.
Od 2022. od kako su se Stojkovići odlučili za regenerativnu poljoprivredu uočljiv je i napredak. Kako kaže Ivana, upoređujući ovogodišnje i prošlogodišnje slike, plodovi su krupniji u odnosu na prošlu godinu, vegetacija je bujnija, bolja je razgranatost u odnosu na prethodne godine. Uočava se jedan konstantan napredak.
- Evidentno je da ove godine ima duplo manje roda. Tek posle druge ruke vidi se da je obrano onoliko koliko je prošle godine obrano u prvoj berbi, primećuje Ivana.
To objašnjava nedostatkom padavina jer nije isto kada se voda dobija kišom i kad se zaliva i navodnjava preko sistema.
Tek u ovoj trećoj ruci ističe da je zadovoljna veličinom ploda. Podseća da je mraz bio u aprilu, a bilo ga je i u maju. Kiša nije bilo ni u maju ni u junu. Izražena je suša. Oseća se nedostatak padavina iako se zasad redovno navodnjava tokom dana, a prihranjuje se na svaka tri dana. Tokom vegetacije, u vreme cvetanja problem je predstavljala i rutava buba, a u berbi čvorci pa je morala da se postavi i zaštitna mreža, a bilo je i naleta skakavaca.
Sa svim ovim nedaćama biljke su morale same da se izbore. Zahvaljujući konstantnoj posvećenosti da zemljište bude zdravo biljke su dobro odgovorile na toplotni stres, a i zbog visoke količine šećera u njima izbegle su najezdu skakavaca. To i jeste cilj regenerativne da se podigne imunitet biljaka kako bi adekvatno odgovorile na napad bolesti i štetočina.
Tokom vegetacije bila su neophodna i dva fungicidna tretmana uz kontrolisanu i savesnu upotrebu preparata i uz obavezno poštovanje karence. To je pravilo kog moraju da se pridržavaju svi proizvođači koji svoje borovnice predaju zadruzi gde i Ivana, pogotovo što se ti plodovi izvoze na strogo tržište EU kao zdrava hrana.
Ovogodišnja berba je počela 5. juna. Tradicionalno posao u zasadu je porodičan, uključeni su i Ivanini roditelji, ali s obzirom da je berba obimna, zahteva i dodatno angažovanje berača. Već godinama to su standardni berači, njih četrnaest.
- Kada je reč o ovogodišnjoj otkupnoj ceni nije bilo velikih oscilacija. Cena za borovnice iz prve ruke bila je 6,5 eura, a zadnja ruka 5,7 eura u hladnjači gde predaje, a po kilogramu 1.000 dinara, objašnjava Ivana.
Kako kaže s obzirom da njena borovnica stiže na početku sezone uvek za nju dobija dobru cenu pogotovo što je njen plod krupan i zdrav.
Idealna berba će biti kada se ostvare svi uslovi da sa 2.000 biljaka bude od 8 – 9 tona roda, odnosno po biljci 4 kilograma. Ove godine bilo je duplo manje roda.
Iako je do nedavno sav rod predavala u hladnjaču Ivana je odlučila da se oproba i u pravljenju soka od borovnica, a ove godine bilo je i džema. S obzirom da voli izazove, njena vizija za budućnost je da finalizuje proizvod.
Ivana, polako priprema i oprema prostor za tu namenu. Dobila je subvencije za kupovinu prese, a uložila je sredstva i u nabavku pasterizatora, duplikatora, meljača, pasirke.
Za sada Stojkovićima, tehnolog nije potreban jer se proizvodnja odvija na tradicionalan način na nivou jednog malog gazdinstva. U početku mama Katicin džem su poklanjali prijateljima, a nešto i prodavali. Dovoljno je bilo probati ga i zavoleti, pogotovo što se sprema bez šećera.
Kao ekonomista Ivana dobro zna koliko je važan marketing pa rado učestvuje na noćnim bazarima sa svojim proizvodima.
Najsrećnija je kada vidi decu kako se raduju borovnicama, soku i džemu. Sasvim je razumljivo jer je teško odoleti tim plavim, savršeno slatkim plodovima.
To je i njen motiv da u ovom poslu bude što bolja. Da ovlada proizvodnim tajnama, živeći u skladu s prirodom, pogotovo što borovnice to prepoznaju i vraćaju joj obilnim i kvalitetnim rodom.
Potvrđujući tako da "Desine borovnice", predstavljaju pravo plavo zlato Šumadije i otvaraju put u svet .
Tamara Gnip
669519497885b9c025270d411786109076160.webp)