Međunarodna unija za zaštitu prirode (IUCN) proglasila je divlje medonosne pčele (Apis mellifera) ugroženima (Endangered) na nivou Evropske unije. Ovo je prvi put da su slobodno živeće populacije ove vrste priznate kao deo prirodne baštine koji zahteva posebne mere zaštite.
Odluka je objavljena na IUCN Svetskom kongresu o zaštiti prirode, koji je od 10. do 15. oktobra održan u Abu Dabiju, a koji okuplja stručnjake, organizacije i donosioce odluka iz celog sveta sa ciljem definisanja globalnih prioriteta zaštite prirode i biodiverziteta.
Pročitaj još: Pčelari prijavite broj košnica do 31. oktobra, bez toga nema subvencija
Za razliku od pčela koje poznajemo iz košnica, divlje medonosne pčele žive samostalno — u šupljinama stabala, pukotinama zidova i drugim prirodnim zaklonima. Bez ljudske intervencije, prilagođavaju se lokalnim uslovima i time čuvaju genetsku raznovrsnost vrste. Iako pripadaju istoj vrsti kao i gajene pčele, divlje populacije imaju poseban životni ciklus i ekološku ulogu, zbog čega ih je neophodno posmatrati i štititi kao zaseban deo biološke raznovrsnosti.
Kako je sprovedena procena statusa
Procena statusa sprovedena je u okviru međunarodne organizacije Honey Bee Watch, koja okuplja istraživače i pčelare iz različitih zemalja sa ciljem proučavanja i zaštite divljih medonosnih pčela.
Pročitaj još: Patogeni pčela sve otporniji na lekove
Organizacija je nastala iz potrebe da se objedine istraživanja koja su se do tada odvijala izolovano – svako u svojoj zemlji i po različitim metodama. Zajednički cilj bio je usklađivanje metodologije, razmena podataka i razvoj standarda za praćenje divljih populacija.
U okviru ovog projekta sprovedena je trogodišnja analiza postojećih i novih podataka, u skladu sa IUCN kriterijumima. Na osnovu rezultata, divlje medonosne pčele klasifikovane su u kategoriju Endangered, što označava ozbiljan nivo ugroženosti i potrebu za zaštitnim merama.
Zašto je ovo važno i za pčelare
Ova odluka ne donosi nikakve zabrane za pčelare. Naprotiv, njen cilj je da skrene pažnju na to da, pored pčelarstva, postoji i divlji segment populacije koji ima značajnu ekološku ulogu.
Divlje medonosne pčele čuvaju genetsku raznovrsnost vrste Apis mellifera, a upravo ta raznovrsnost omogućava prirodnoj selekciji da oblikuje otpornija društva koja opstaju bez ljudske pomoći. Zbog toga je važno da one i dalje žive slobodno – jer samo tako priroda može da održi ravnotežu i zdravlje vrste.
U narednim godinama očekuje se izrada preporuka i strategija koje će omogućiti da se divlje populacije uključe u planove zaštite prirode, kroz očuvanje staništa i pažljivije planiranje broja košnica u područjima gde žive slobodne kolonije. Cilj ovih mera nije ograničenje, već uspostavljanje ravnoteže između pčelarstva i očuvanja prirode.
Kako možete doprineti
Najvažniji korak je širenje svesti – jer mnogi i dalje ne znaju da divlje medonosne pčele postoje. Ako na proleće primetite divlju koloniju medonosnih pčela, vaša informacija može biti dragocena za istraživanja.
Svoje zapažanje možete poslati na adresu jovanabila@bio.bg.ac.rs, Centar za biologiju pčela, Biološki fakultet Univerziteta u Beogradu).
Izvor: SPOS
