Tradicionalno 59. Savetovanje agronoma i poljoprivrednika Srbije i 5. Savetovanje agronoma Srbije i Republike Srpske u organizaciji Instituta za ratarstvo i povrtarstvo, Instituta od nacionalnog značaja za Republiku Srbiju, danas je svečano otvoreno.
Bratislav Ćirković, državni sekretar Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, otvarajući ovaj skup, pozdravio je prisutne i istakao da je Ministarstvo uvek podržavalo ovakve skupove i da će to nastaviti. Iako se dosta sredstava izdvaja za napredak poljoprivrede ipak svakodnevno se susrećemo sa problemima kako klimatskim tako i ekonomskim.
- Zato je najvažnije da se ti izazovi rešavaju kroz nauku, koja daje odgovore. Ovakav skup sa dugom tradicijom je pravo mesto da znanje stigne u praksu, poručio je Bratislav Ćirković.
- Moto ovogodišnjeg Savetovanja i jeste Institut u službi nauke i prakse, podsetila je prof.dr Dragana Latković, v.d. direktorka Instituta za ratarastvo i povrtarstvo.- Prošlogodišnje Savetovanje, pokazalo je da umemo da prepoznamo izazove. Ove godine idemo korak dalje, dajemo konkretna rešenja. Naši naučnici su stvorili sorte i hibride tolerantne prema suši, prilagodjene novoj klimatskoj realnosti.
NS seme, bez obzira da li je reč o suncokretu, kukuruzu, soji ili strnim žitima, daje odgovore na izazove vremena. Posebno raduje što ova dostignuća delimo sa našom braćom preko Drine, jačajući tako ne samo naučnu saradnju, već i neraskidive veze našeg naroda, poručila je prof. dr Dragana Latković.
Prof. dr Vojislav Trkulja, stručnjak Poljoprivrednog instituta Republike Srpske, obraćajući se prisutnima podsetio je da dobru i profitabilnu proizvodnju mogu da daju samo odnegovani i zdravi usevi i zasadi, a zdravstvena bezbednost proizvoda postiže se primenom najnovijih naučnih dostignuća koju nudi poljoprivredna nauka i struka.
- Svesni smo i da je u Republici Srpskoj bilo mnogo izazova i da će ih biti. Naš zadatak je da obezbedimo dovoljne količine zdravstveno bezbedne hrane i zato su ovakvi skupovi važni jer daju odgovore kako usmeriti poljoprivredu da bude profitabilna.
Prof. dr Marijana Dukić Mijatović, predsenica Upravnog odbora Instituta, istakla je da su klimatske promene, tržišne fluktuacije od vitalnog značaja za budućnost naše poljoprivrede i sigurnost proizvodnje hrane.
- Zajedno možemo da pronadjemo rešenja koja će doprineti ne samo razvoju naše poljoprivrede, već i očuvanju prirodnih resursa za buduće generacije.Klimatske promene i ekstremni vremenski uslovi, a naročito suša kao njihova posledica predstavljaju izazov sa kojom se suočava ne samo naša poljoprivredna proizvodnja već i ona u regionu. Stručnjaci Instituta nastoje da pronadju odgovore ovim izazovima, saopštila je prof. dr Marijana Dukić Mijatović.
Petar Samolovac, pomoćnik pokrajinskog sekretara u Pokrajinskom sekretarijatu za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo, istakao je da bez nauke nema ni praktičnih rešenja, a Institut ima podršku ove institucije.Svake godine zajedno se radi kontrola plodnosti zemljišta koja je vrlo važna za održivu proizvodnju, a prvenstveno da bi se sačuvao naš najdrogeceniji resurs, zemljište. Kada je reč i o preciznoj poljoprivredi Sekretarijat je izdvojio sredstva za nabavku specijalizovanog terenskog vozila sa sondom za uzorkovanje zemljišta.
Takodje, vredno pomena je da je Sekretarijat u poslednje četiri godine uložio 1,5 milijardu u sisteme za navodnjavanje
- Cilj nam je da poljoprivrednici na svojim parcelama odredjeni procenat zemljišta navodnjavaju, kaže Samolovac. – Povećali smo i sredstva za stočare jer bez stočarstva nema ni navodnjavanja.
Zato ovo Savetovanje i treba da ponudi odredjena rešenja kako bi svi zajedno doprineli održivom razvoju naše poljoprivrede. To i jeste zajednička misija da se doprinese efikasnijem, održivijem i inovativnijem pristupu, koji će obezbediti stabilnost i prosperitet ovog sektora.
Tamara Gnip
Foto:G.Mulić
669519497885b9c025270d411786109076160.webp)