Ministar poljoprivrede Dragan Glamočić uručio je predstavnicima poslovnih banaka ugovore za realizaciju programa kreditne podrške poljoprivredi za 2026. godinu, čime je nastavljen jedan od ključnih mehanizama finansijske pomoći domaćim proizvođačima.
Pročitaj još: Mesečna osnovica doprinosa za 2026. godinu iznosi 51.297 dinara
Država je za program subvencionisanih kredita obezbedila 1,3 milijarde dinara, a prvi javni poziv za poljoprivrednike je raspisan i trajaće do 30. juna. Zahtevi za kredite podnosiće se preko banaka koje učestvuju u programu.
Devet banaka uključeno u program
U realizaciji programa učestvuje devet banaka: Banka Poštanska štedionica, NLB Komercijalna banka, Banca Intesa, ProCredit Bank, Raiffeisen Bank, Halkbank, UniCredit Bank, OTP Bank i Alta banka.
Kako je naveo ministar, cilj programa je da novac brže i efikasnije stigne do poljoprivrednika, ali i da podstakne nova ulaganja u proizvodnju.
Kamata od 1 odsto za mlade i žene
Krediti se odobravaju u dinarima sa rokom otplate do tri godine, odnosno do pet godina za određene namene.
Za mlade poljoprivrednike do 40 godina, žene i gazdinstva u područjima sa otežanim uslovima rada kamatna stopa iznosi samo jedan odsto. Ista kamata važi i za nabavku kvalitetnih priplodnih junica i krava.
Pročitaj još: Veliko interesovanje za IPARD III
Posebna pogodnost odnosi se na kupovinu đubriva, gde je kamata nula odsto, dok za ostale namene kamata iznosi tri odsto godišnje.
Krediti za mehanizaciju, opremu i stočarstvo
Poljoprivrednici kredite mogu koristiti za različite namene, uključujući:
- kupovinu poljoprivredne mehanizacije
- nabavku savremene opreme
- kupovinu stoke
- nabavku hrane za životinje
- kupovinu đubriva
Prema rečima ministra Glamočića, ove mere imaju za cilj jačanje konkurentnosti domaće poljoprivrede, povećanje investicija u proizvodnju i stvaranje boljih uslova za rad na selu.
Ministarstvo je, kako je dodao, dodatno unapredilo procedure, kako bi poljoprivrednici imali više vremena za pripremu dokumentacije i lakše realizovali kredite.
U drugoj polovini godine planirano je raspisivanje još jednog javnog poziva za kreditnu podršku, dok se sa bankama razgovara i o uvođenju dugoročnih kredita sa rokom otplate dužim od deset godina, koji bi omogućili veće investicije u agraru.
