Posle jesenje setve slobodno zemljište treba poorati duboko i pođubriti stajnjakom i mineralnim đubrivima. Tokom zime ostaje brazda, da bi bolje izmrzla i prikupila zimsku vlagu. Po pravilu, u jesen se obavlja duboko oranje za sve useve koji će se sejati u proleće, osim na nagibima gde ima opasnosti od erozije tokom zime. Uzorana zemlja tokom jeseni i zime nakupi dovoljno vlage za letnji period, a mrazevi istope grudve i unište mnoštvo štetočina i korova u zemljištu. Pravilna obrada zemljišta je izuzetno značajna, jer ona treba da održi i popravi njegovu strukturu, fizičko-hemijska i mikrobiološka svojstva. To je posebno važno u intenzivnoj proizvodnji, gde se smenjuje više kultura tokom godine.
Pročitaj još: Glavica kupusa od 5 kilograma!
Najbolje je zemljište obraditi u jesen u oktobru ili novembru. Zimsko oranje treba uraditi na dubinu od 35 cm do 40 cm, gde oranični sloj treba prevrnuti i izložiti uticaju vlage, vazduha i mraza. Dubokim oranjem vlaga se u toku zimskog perioda nagomilava u zemljištu i s proleća se brzo prosuši, tako da se na vreme mogu obaviti pripreme za proizvodnju ranog povrća. Oranice i bašte koje su u toku jeseni duboko uzorane ne treba orati u proleće, jer se oranjem gubi mnogo zemljišne vlage, pošto se na površinu iznose donji vlažni slojevi, a vlaga lako isparava.
Ukoliko je zemljište jako zakorovljeno, sabijeno, oranje se mora ponovo odraditi. Uzoranu površinu do 15 cm treba još istog dana prodrljati, kako bi se gubljenje vlage svelo na što manju meru. Ukoliko se ne uradi zimsko oranje, u proleće se primenjuje plića obrada na dubinu od 10 cm do 15 cm, odmah se kultivira i priprema površinski sloj od 5 cm za setvu. Na ovaj način se sprečava gubitak vlage na tako pripremljenom zemljištu.
Setveni sloj mora biti rastresit, mrvičaste strukture, zbog bržeg i ujednačenog nicanja, kao i dobrog sklopa biljaka. Na rastresitom i suvom zemljištu se pre sadnje primenjuje i valjanje, jer omogućuje kretanje vlage prema površini zemlje.
Pročitaj još: Priprema voćnjaka za zimu
Đubrenje zemljišta zavisi od njegove plodnosti i zahteva vrste povrća koje se uzgaja. Svež i poluzgoreo stajnjak se unosi u jesen pred osnovnu obradu, a zgoreo u proleće, pred sadnju. Međutim, da bi se postigli visoki prinosi, potrebno je uraditi agrohemijsku analizu zemljišta pre početka proizvodnje. Na osnovu rezultata agrohemijske analize zemljišta daju se preporuke o vrsti i količini đubriva koju treba uneti prilikom obrade zemljišta – osnovne i predsetvene, kao i tokom vegetacije.
Za primenu mineralnih đubriva posebno je važan nivo pristupačnog azota u zemljištu, da bi se mogla odrediti količina azota koja će se dati osnovnim đubrenjem, kao i količina u vidu prihranjivanja. Ovako se omogućuje pravilna i racionalna primena đubrenja i dobijanje zdravstveno ispravnog povrća. Usled preteranog đubrenja azotom dolazi do pojave prebujnih biljaka sa većom lisnom površinom, ali se kod njih formira manji broj plodova, usporava se njihovo sazrevanje i smanjuje kvalitet, a takvi plodovi imaju lošiji ukus i slabije se čuvaju. Takođe, zbog višegodišnje intenzivne primene đubriva dolazi do pojave zaslanjivanja ili zakiseljavanja zemljišta, što nije retka pojava i sve to je razlog za redovnu agrohemijsku analizu.
Dipl. inž. Slavica Kodžopeljić
PSSS „Agroznanje“ Zaječar
