OZZ "Agronom" Despotovo – Pivnice, spada u red vodećih proizvođača, otkupljivača i organizatora poljoprivredne proizvodnje u Srbiji. Relativno mlada zadruga, postoji više od dve decenije i posluje uspešno.
Ovakvi podaci svakako zaslužuju pažnju, zato smo zamolili direktora Duška Mijića da nam otkrije tajnu uspeha.
- Zadruga je osnovana početkom 2001. na inicijativu kolega i njihovih prijatelja sa završenim Poljoprivrednim fakultetom iz dva sela - Pivnica i Despotova. Iako je početak bio skroman, vremenom zbog nagomilane pozitivne energije i znanja zadruga je rasla stepenik po stepenik. Ne postoji poseban recept uspeha zadruge osim težnje da se zaposle obrazovani ljude sa završenim fakultetima koji mogu da usvoje nova znanja na lak i jednostavan način. Prilikom komunikacije i poslovnog odnosa sa našim kooperantima trudimo se da im ukažemo na potencijalne probleme i prepreke tokom proizvodnje i prodaje. Takođe, pratimo proizvodnju naših kooperanata putem finansiranja repromaterijala i agrotehničkih saveta, kao i skladištenja i čuvanja njihovih proizvoda u zadružnim silosima.
Predstavite ličnu kartu zadruge, odnosno upoznajte nas s njenom, delatnošću i poslovnom aktivnošću s obzirom na to da ste lider u agraru?
- Zadruga obrađuje oko 2.900 ha poljoprivrednog zemljišta od kojih je deo u zadružnom vlasništvu, a deo u zakupu. Dominiraju ratarske kulture, a povrtarske su zastupljene na 10% površina i tu gajimo luk i krompir. Od lukova zastupljene su prezimljavajuće sorte koje dospevaju u junu, a ima i prolećnih koje se vade tokom avgusta. Prolećni luk se skladišti u zadružnim skladištima i tokom godine do kraja aprila isporučuje se kupcima odnosno trgovinskim lancima.
- Da bi mogli da stignemo do trgovinskih lanaca kao dobavljači, neophodno je bilo u sistem poslovanja implementirati sisteme kvaliteta Global Gap i HACCP standard kvaliteta. Savremena povrtarska proizvodnja je zahtevala da se zatvori kompletan krug od proizvodnje, skladištenja, pakovanja i distribucije do trgovinskih lanaca.
Raspolažete i najsavremenijom mehanizacijom i skladišnim prostorom?
- Zadruga poseduje najsavremeniju mehanizaciju za osnovnu obradu, predsetvenu pripremu, precizne ratarske i povrtarske sejalice sa navigacionim uređajima i kontrolom setve, savremene prskalice visokog i niskog klirensa kao i kombajne za ratarske i povrtarske kulture. Imamo i sopstvene silose u Despotovu, Pivnicama i Ratkovu, a osim toga iznajmljujemo i tri eksterna silosa. Kapacitet skladišta, bilo da su u zakupu ili u sopstvenom vlasništvu, je 60.000 tona. Takođe, u sastavu zadruge su i hladnjače u kojima se skladišti krompir i luk, kako bi ga očuvali tokom dužeg perioda u dobroj kondiciji, zdravstveno i higijenski ispravnog za tržište.
- Pored sopstvene proizvodnje svake godine zadruga sklopi i oko 1.100 ugovora gde delom, ili u potpunosti obezbeđuje repromaterijal i avans za kooperante. Trenutno je oko 6.000 aktivnih šifara zadružnih kooperanata koji prodaju svoje proizvode ili se snabdevaju u jednoj od pet zadružnih poljoprivrednih apoteka. Pored primarne proizvodnje, skladištenja i kooperacije zadruga se bavi i izvozom poljoprivrednih proizvoda.
Prisutni ste sa svojim proizvodima i na stranom tržištu?
Povrće se izvozi u zemlje u okruženju - Hrvatsku, Sloveniju, Bosnu, Crnu Goru, Albaniju, Bugarsku povremeno u Mađarsku i Rumuniju. Ratarske kulture se izvoze multinacionalnim kompanijama na FOB paritetu dunavskim lukama. Izvozom OZZ "Agronom" ostvaruje značajne prihode, a time se smanjuje rizik od potencijalne kursne oscilacije. Takođe, zadržava se i konkurentnost u odnosu na firme u našem okruženju.
Koji su najveći izazovi sa kojima se zadruga suočava u svom radu i na koji način ih prevazilazite?
- Trenutno najveći izazovi sa kojima se suočavamo su klima i vremenske neprilike, koje i zadaju velike probleme. Nastojimo da ih prevaziđemo, tako što svake godine povećavamo površine pod sistemima za navodnjavanje. Zato upućujem apel svim nadležnim institucijama i Ministarstvu da se za ovu namenu obezbede što bolji i što veći modeli pomoći u vidu kredita i subvencija kako bi svi zajedno u ovoj proizvodnji na što efikasniji način umanjili negativan uticaj klime i globalnog zagrevanja.
- Treba imati u vidu da Srbija raspolaže sa oko četiri miliona hektara poljoprivrednog zemljišta sa izuzetno niskim prosečnim prihodom po hektaru, znatno ispod 1.000 eura. Naša zajednička strategija u budućnosti trebala bi da bude da se poveća prihod za novih 1.000 eura/ha, odnosno četiri milijarde povećanja godišnje sa postojećim resursima u primarnoj proizvodnji. Da bi se to realizovalo potrebna je volja, definisanje cilja i jasna strategija nadležnih institucija.
Kako ocenjujete ovogodišnju žetvu i da li su Vaši planirani skladišni kapaciteti već popunjeni novim rodom, s obzirom da ste prošlogodišnji sav prodali?
- Žetva ječma je gotova, pšenica se privodi kraju sa ukupno oko 500 hektara pod ozimim kulturama. Imamo površine pod semenskim pivskim ječmom i deo pod pšenicom. Ovogodišnji kvalitet pšenice je za sada više nego zadovoljavajući. Hektolitarska masa se kreće oko 80 kg, a sadržaj proteina je preko 12%. Prinosi su preko 9 t/ha. Za sada, plan je da se u zadružne silose smesti do 20.000 tona pšenice. Odnosno celokupan rod sa sopstvenih površina, kao i deo kooperantske robe na lager i deo koji se bude otkupio od kooperanata.
Otkupna cena žita je uvek osetljiva tema. Koja je realna po Vašem mišljenju?
- Otkupna cena koja bi pokrila troškove proizvodnje i ostavila minimalnu pozitivnu kalkulaciju je 24 dinara. Međutim iskustvo i praksa ukazuju na to da otkupna cena neće biti veća od 20 din sa PDV nadoknadom, pošto je to cena po kojoj izvoznici imaju interes da je kupe i izvezu. Takođe i mlinari poznaju tu kalkulaciju jako dobro, a roda ima tako da se ni oni neće takmičiti da preplate pšenicu.
Šta mislite o predlogu Ministarstva da se u otkup ovogodišnjeg roda uključi Republička direkcija za robne rezerve, s cenom od 23 dinara po kilogramu?
- Mislim da je inicijativa Ministarstva dobra samo se bojim da je u praksi teško sprovodiva da bi imala širi efekat na ovogodišnju cenu pšenice. Govorim na osnovu prethodnog iskustva. Republička direkcija za robne rezerve ne poseduje dovoljno skladišnih kapaciteta da primi ozbiljniju količinu pšenice. Kapaciteti bi se i pronašli, međutim procedure su te koje na kraju ne daju zadovoljavajući efekat.
- Primera radi, pre par godina bila je situacija da je morao da se prvo sklopi ugovor o skladištenju pa se tek nakon sklapanja ugovora moglo konkurisati za prodaju pšenice preko Republičke direkcije za robne rezerve. Dok su prošle sve procedure i rokovi za sklapanje ugovora o skladištenju, prošao je i poziv za prodaju pšenice. Tako da smo imali ugovor o skladištenju, a pšenicu nismo stigli da prodamo Republičkoj direkciji za robne rezerve.
U godini smo koja slavi zadrugarstvo. Kako vidite budućnost zadrugarstva kod nas?
- Zadrugarstvo i udruživanje da bi pojedinac bio vidljiv apsolutno mora biti primat svakog sela, svakog pojedinca i svake proizvodnje koja ima plan da postane tržišna i ozbiljna. Zadruge moraju poslovati kao dvodoma društva sa zadrugarima kao organom odlučivanja i profesijonalnim menadžmentom kao organom upravljanja. Na taj način pojedinci lakše mogu da dođu do izvora finansiranja, znanja i otvaranja vidika za nove proizvodnje i izazove.
Koje su Vaše vizije i ciljevi za budućnost i kako planirate da ih ostvarite?
- Jedan od osnovnih ciljeva je povećavanje površina pod sistemima za navodnjavanje kao i elektrifikacija atara, a njihova realizacija bez pomoći državnih institucija putem kredita banaka, subvencija i podsticaja teško je izvodljiva, poručuje Duško Mijić.
Tamara Gnip
